Dvanaestog marta 2015. u 05:14č (moskovsko vreme) na Zemlju je sleteo aparat za povratak kosmičkog broda “Sajuz TMA-14M” sa posadom Medjunarodne kosmičke stanice MKS-42. Posle 167 dana provedenih u kosmosu, na Zemlju su se vratili kosmonauti “Roskosmosa” Aleksandar Samokutjajev i Jelena Serova i astronaut NASA-e Beri Vilmor. Misiju na MKS nastavljaju Anton Škaplerov (“Roskosmos”), Samanta Kristoforeti (ESA-Italija) i Teri Virts (NASA). Krajem marta njima će se pridružiti članovi misije MKS-43/44.

sojuz1
Povratak iz kosmosa – Serova (levo), Samokutjajev i Vilmor

Još jedna zanimljiva kosmička misija je završena. Posle 167 dana, 5 časa i 49 minuta provedenih u kosmosu članovi posade MKS-42 Samokutjajev, Serova i Vilmor sleteli su u snegom prekrivenu kazahstansku stepu. Ateriranje je obavljeno 147km jugoistočno od grada Džezkazgana, na severu Kazahstana. Nešto više od tri časa ranije, kosmički brod “Sajuz TMA-14M” je odvojen od MKS. U vreme odvajanja, MKS je napravila 93290 orbita oko Zemlje, dok je kosmički brod privodio kraju svoju 2597. orbitu.

Posle odvajanja, kosmički brod se udaljio od stanice i na orbiti visine 428km iznad južne hemisfere, u senci Zemlje, usledilo je paljenje kočećeg motora. On je odradio nešto manje od pet minuta, smanjio brzinu kretanja za oko 120 m/s posle čega je isključen, dok je brod je krenuo prema atmosferi. Na visini od 140km, 23 minuta kasnije usledilo je odvajanje delova broda. Od aparata za povratak (SA) u kome se nalazi kabina sa kosmonautima, odbačeni su stambeni (poznat i kao orbitalni modul) i instrumentalno-agregatni odsek. Ova dva modula su sagorela u atmosferi, dok je SA dva minuta posle odvajanja na visini od 100km brzinom od oko 7.6 km/s uleteo u gornje slojeve atmosfere. Odmah je počelo tzv. kontrolisano spuštanje, tokom koga mali orijentacioni motori na kapsuli upravljaju položajem aparata u prostoru, i menjajućI njegov upadni ugao smanjuje stepen opterećenja kome su izloženi kosmonauti. Njegova maksimalna vrednost od 3,87g je na visini od oko 32km. To znači da su u tom trenutku kosmonauti četiri puta teži, što posle gotovo 170 dana provedenih u uslovima mikrogravitacije predstavlja ogromno opterećenje. Na visini od 10,7km pri brzini od oko 220 m/s otvara se padrobran, posle čega praktično sva preopterećenja tipična za aktivnu fazu spuštanja km/s! nestaju. Praktično, atmosfera je tokom faze aerodinamičkog kočenja usporila let SA za više od 7 km/s!

sojuz2

sojuz3
“Sajuz TMA-14M” odmah posle odvajanja (gore) i pogled sa broda na MKS

Pod padobranom kapsula se spušta još oko 15 minuta. Tada se kosmonauti savijenih nogu uvlače u svoja sedišta koja su napravljena prema njihovim linijama tela. Amortizeri ispod sedišta su podignuti, sporemni da preuzmu na sebe energiju udarca. Koskonauti su vezani za sedišta sa nekoliko kaiševa, preko ramena, oko struka i kolena. Tako zgrčeni, kako je jedan kosmonaut rekao, “u položaju fetusa”, čekaju najkrtičniji trenutak – udar aparata o tle. Pre toga, na visini od jednog metra pale se mali kočeći raketni motori na donjem delu SA koji smanjuju brzinu kontakta sa tlom. Iako se u vestima javlja da je kosmički brod meko sleteo na Zemlju, teško je naći ijedan slučaj mekog spuštanja “Sajuza”. Ima primera kada je udar bio tako veliki da je izazvao čak i ozbiljnije povrede kod kosmonauta. Bilo je povreda kičme, nogu, ramena, čak i glave. Američki astronauti navikli na elegantna spuštanja spejs šatla, posebno su osetljivi na “džombasta” ateriranja starog “Sajuza”. U dva slučajeva, medfju njima je bilo i nesvestice,

Na sreću, sve je tokom spuštanja “Sajuza TMA-14M” proteklo u najboljem redu. Aparat je brzinom od oko 10 m/s sleteo na snegom prekriveno polje – i to uspravno. Padobran je odmah odbačen da nebi usled jakog vetra koji je duvao oborio i vukao kapsulu po snegu. Posle toga do aparata su odmah stigli članovi spasilčake ekipe. U prihvatu kosmonauta učestvovalo je oko 200 ljudi, 14 helikoptera Mi-8, tri aviona An-12 i AN-26 i šest transportnih amfibija poznatih pod imenom “Plave ptice”. U zoni spuštanja duvala je prava snežna mećava, a zbog pogoršanja vremenskih uslova, spasilačk ekipe su dan ranije pokrenute da zauzmu svoje startne pozicije pred odlazak na mesto ateriranja. Zbog lošeg vremena, konačno “Da/Ne” odluka za početak spuštanja doneta je samo četiri časa pre ateriranja, odmah posle dovajanja kosmičkog broda,a pre početka kočenja.  

Zanimljivo je da su se na mestu spuštanja našli i članovi autorelija Moskva-Karaganda dugog 3000km koji su specijalno organizovan povodom spuštanja kosmičkog broda “Sajuz TMA-14M” i susreta sa kosmonautima. Prošle godine je takodje ekspedicija jednog autorelija dospela na mesto spuštanja jedne od prethodnih posada MKS-a, tako da ovo polako postaje jedna lepa tradicija.

Kosmonautima su pomogli da izadju iz kapsule, prvo Samokutjajev, pa Serova i na kraju Vilmor. Zbog hladnog vremena, oni su odmah prebačeni u helikopter i prebačeni u Karagandu. Tada su obavljena prva medicinska ispitivanja. Posle tradicionalno toplog dočeka kazahstanskih zvaničnika na aerodromu u Karagandi, članovi misije MKS-42 su se odvojili. Samokutjajev i Serova su odleteli za Zvezdani grad, dok je Vilmor na dugom putu za Hjuston direktnim letom.

Na MKS misiju nastavljaju članovi posade MKS-43 – Anton Škaplerov (“Roskosmos”), Samanta Kristoforeti (ESA-Italija) i Teri Virts (NASA). Krajem marta njima će se pridružiti članovi misije MKS-43/44 – Genadij Padalka, Mihail Kornienko (obojica iz “Roskosmosa”) i Skot Keli (NASA). Predstojeća misija o kojoj će kada bude krenula biti više reči, je umesto šest planirana na 12 meseci. Keli i Kornineko će provesti godinu dana u kosmosu u cilju prikupljanja podataka o dugotrajnijem uticaju bestežinskog stanja i uslova zatvorene sredine na ljudski organizam.    

     sojuz4
Topao čaj za Aleksandra Samokutjajeva

sojuz5
Osmeh Serove posle gotovo pola godine kosmičkog leta

sojuz6
Nasmejani Vilmor izlazi iz broda

 

Lansiran kosmički brod “Sajuz TMA-14M”

Biografija posade "Sajuz TMA-14M" / MKS41/42

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Boris Saksida said More
    Hm.....sve je fizika.....posle... 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    1. Dragane, sve si pogrešno shvatio.... 2 dana ranije
  • Miroslav said More
    Dragane, debelo grešite u svemu iznetom... 2 dana ranije
  • Miroslav said More
    Dragane ozb se sramotiš, ovo su kranje... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    5 pogrešnih. 3 dana ranije

Foto...