Šta je to planeta?

Planeta je nebesko telo koje se
(a) nalazi u orbiti oko Sunca, 
(b) ima dovoljnu masu da sopstvenom gravitacijom nadvlada dejstvo sila krutog tela – što pretpostavlja hidrostatički ravnotežni oblik (približno okrugao), i 
(c) koje je raščistilo okolinu duž svoje orbite.

Masa svih planeta zajedno čini 0.135% mase Sunčevog sistema.                  

[Koliko ste teški na drugim planetama]
Težina zavisi od gravitacije tela na kome težinu merite, a ova opet zavisi od mase tela. Prema tome vi nećete biti jednako teški i na Mesecu i na Jupiteru]

Iako odlukom MAU od 2006. Pluton nije više planeta (već planeta patuljak) u ovom članku se navodi i on iz istorijskih razoga.

Sunce posmatrano sa:  (date su srednje ugaone vrednosti) 1. Merkura:  1°22'40" 2. Venere:     44'15" 3. Zemlje:     32'01" 4. Marsa:      21' 5. Jupitera:    6'09" 6. Saturna:     3'22" 7. Urana:       1'41" 8. Neptuna:     1'04" 9. Plutona:       49"

Podele planeta

• Po svom položaju planete se dele na unutrašnje i spoljne, a kao granica uzima se glavni asteroidni pojas koji se nalazi između Marsa i Jupitera. Prema tome unutrašnje (engl. inner) planete su: Merkur, Venera, Zemlja i Mars, a spoljne (engl. outer): Jupiter, Saturn, Uran i Neptun (i Pluton).

Ponekad se unutrašnjim planetama (engl. inferior) zovu one koje su bliže Suncu od Zemlje (Merkur i Venera), tj. tada je graničnik za ovu podelu putanja Zemlje. Ostale planete od Marsa do Plutona su spoljne (engl. superior).

• Prema strukturi planete se dele na terestričke i jovijanske. Teresrtičke (terra = lat. zemlja) planete imaju čvrstu, stenovitu površinu, relativno su velike gustine, sporo rotiraju, nemaju prsten i imaju malo satelita ili ih uopšte nemaju (Merkur, Venera). U njih spadaju sve unutrašnje planete: Merkur, Venera, Zemlja i Mars. Od ovih Venera, Zemlja i Mars imaju atmosferu, dok je Merkur praktično nema - tj. ona je veoma razređena tako da o njoj i ne možemo govoriti u ovom našem, zemaljskom smislu. 

Jovijanske planete su slične Jupiteru. To su gasni giganti sastavljeni uglavnom od vodonika i helijuma, male su gustine, imaju brzu rotaciju, prstenove i puno satelita i verovatno malo čvrsto jezgro. To su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. 

Pluton se ne uklapa dobro ni u jednu grupu planeta i stoga je 2006. svrstan u zasebnu kategoriju planeta patuljaka čiji je predsatvnik. To je ledeno telo sa izduženom putanjom.

• Po veličini dele se na male: Merkur, Venera, Zemlja i Mars i njihovi prečnici ne prelaze 13000 km. Gigantske planete su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Njihovi precniči prelaze 48000 km. 

• Postoji i istorijska podela po kojoj u klasične planete spadaju sve one koje su poznate od preistorijskih vremena i koje se vide i golim okom. To su Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Moglo bi smo reći i da su to prave planete pošto su im to ime, planete, dali Heleni. U antičnko doba nije bila poznata priroda ovih tela i uočavalo se jedino njihovo brzo kretanje u odnosu na zvezde, pa otuda i potiče naziv planete sto je značilo lutajuća zvezda. Moderne planete su one koje su otkrivene u novije doba i koje se vide jedino pomoću teleskopa. To su Uran i Neptun (i planeta patuljak Pluton). Uran je otkrio W. Hersel 1781, Neptun J. G. Gale 1846, a Pluton K. Tomba 1930.

Orbite

Žuta boja označava  ekliptiku, plava putanju  Plutona, a crvena  putanje ostalih planeta

Orbite planeta su eliptične sa Suncem u jednom fokusu. Međutim ekscentricitet planetarnih putanja je veoma mali te su putanje gotovo kružne. Izuzetak predstavalja Merkur (i naročito Pluton) čija je putanja u odnosu na putanje drugih planeta naglašeno eliptična (tj. ima veći ekscentricitet). 

Sve orbite planeta gotovo da leže u ravni ekliptike - njihovi nagibi su do 7°. (Nagib putanje Plutona prema ekliptici je 17,15°).

                     
Orbite

Bela strelica pokazuje smer kretanja planeta posmatrano iznad severnog Sunčevog pola (to je smer suprotno od kretanja kazaljke na satu).	Od Merkura do Jupitera. U tabeli su brojevima označene orbite planeta i vreme u minutima koje je potrebno svetlosnom zraku sa Sunca da stigne do odnosne planete. Planeta     minuta 1. Merkur     3,21 2. Venera     6,01 3. Zemlja     8,31 4. Mars      12,67 5. Jupiter   43,27
Bela strelica pokazuje smer kretanja planeta posmatrano iznad severnog Sunčevog pola (to je smer suprotno od kretanja kazaljke na satu).	Orbite od Jupitera do Plutona, u tebeli označene rednim brojevima. Vreme svetlosnom zraku koje je potrebno da od Sunca stigne do date planete dato je u satima. Planeta     sati 5. Jupiter    0,72 6. Saturn     1,32 7. Uran       2,66 8. Neptun     4,17 9. Pluton     5,48

 

[Koliko traje godina na drugim planetama]
Godina je vreme za koje Zemlja jedanput obiđe Sunce. To traje 365 dana i šest sati. Ali druge panete svoj put oko Sunca načine za neko drugo vreme, pa tako ako imate 20 naših, zemaljskih godina, istovremeno imate svega 10 marsovskih godina]

1) otkriven 1781. 2) otkriven 1846 3) otkriven 1930.

Nagibi planeta

1 Merkur Venera Zemlja Mars Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton 2 0.1° 177.4° 23.45° 25.19° 3.12° 26.73° 97.86° 29.56° 119.6° 3 1407.5 5832.5 23.9345 24.623 9.925 10.656 17.24 16.11 153.29 1 - Planeta, 2 - Nagib, 3 - Period rotacije u satima Na crtežu su prikazani nagibi ravni ekvatora (crvene strelice) planeta prema ravni njihovih orbita. Prema konvenciji Međunarodne astronomske unije severni pol planete (označen je crvenom tačkom) se nalazi iznad ravni ekliptike (narandžasta linija). Iz toga sledi da Venera, Uran i Pluton rotiraju retrogradno, tj. suprotno od smera rotiranja ostalih planeta. (Crvene strelice pokazuju smer rotacije planete. Unutar svake planete na crtežu dat je i njen grafički simbol).