Iako je astronomija danas visokotehnološka nauka, barata sa mnogim starogrčkim frazama. Jedna od njih je i analema (grč. ἀνάλημμα), krivulja u obliku izdužene osmice koja prikazuje položaj Sunca na nebu tokom godinu dana, posmatrano sa istog mesta u isto vreme. Analema koja u sebi sadrži slike pomračenja Sunca zove se tutulema.

a1
Analema zabeležena u Delfima, u Grčkoj.

Duga osa 'osmice' – segment prave koja spaja najseverniju tačku analeme s najjužnijom – deli nebeski ekvator, na koji je približno okomita, i ima 'dužinu' dvostruke nagiba ekliptike, tj. oko 47º. Komponenta duž ove osi prividnog kretanja Sunca rezultat je poznate sezonske promene deklinacije Sunca tokom godine. 'Širina' osmice je posledica jednačine vremena, tj. razliku između lokanog solarnog vremena i lokalnog prosečnog vremena a njen ugaoni opseg razlika je između najvećih pozitivnih i negativnih odstupanja lokalnog solarnog vremena od lokalnog srednjeg vremena. Ova širina analeme iznosi približno 7,7°, pa je dužina osmice više od šest puta veća od njene širine. Razlika u veličini dva dela osmice proizlazi uglavnom iz činjenice da se perihel i afel javljaju daleko od ravnodnevice. Takođe se javljaju samo nekoliko nedelja nakon dugodnevice, što zauzvrat uzrokuje lagani nagib osmice i njenu manju bočnu asimetriju.

a2
Analema na Marsu.

Na Zemlji, analema se pojavljuje kao osmica, ali na ostalim telima Sunčevog sistema može biti vrlo različita usled međusobnog delovanja tri parametra koja određuju analemu: osni nagib svakog tela, ekscentričnost ekscentričnost eliptične orbite tela i položaj apsida apsida ili ravnodnevice (ekvinocijuma).Dakle, ako bilo koja od ovih varijabli (poput ekscentričnosti) dominira nad drugim (kao što je slučaj na Marsu), analema će nalikovati suzi. Ako je jedna od varijabli (poput ekscentričnosti) značajna, a druga praktički nula (kao što je slučaj na Jupiteru, sa nagibom od samo 3°), figura će biti nešto mnogo bliže elipsi. Ako su oboje dovoljno bitni, da ponekad dominira ekscentričnost ili aksijalni nagib, rezultat je osmica.

a3
Marsova analema

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Dragan Tanaskoski said More
    S druge strane skoro sve je predvidela. 7 sati ranije
  • Baki said More
    Retko koja naučna fantastika uspeva da... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Ne znam, da li znate, ali naš je jezik,... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Nekoliko desetina hiljada svetlosnih... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Nešto me zanima. Znamo, da je... 2 dana ranije

Foto...

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
 
 
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka