Decembarske noći mogu biti idealne za nebeske posmatrače. Ovog decembra Saturn ostaje bez svojih prstenova (srećom, samo privremeno), meteori će seći nebo, a dolazi i najkraći dan a sa njim i zimsko doba. 

GEMINIDI    Meteorska kiša Geminidi, aktivna od 4. do 20. decembra, dostiže svoj vrhunac 14. decembra, kada će nebom parati i do 120 "zvezda padalica" na sat. Prva tajna leži u njihovom poreklu. Većina meteorskih kiša su prašnjavi tragovi koje ledene komete ostavljaju za sobom, poput traga broda na vodi. Geminidi su drugačiji – oni su krhotine kamena sa asteroida 3200 Phaethon, što je astronomski ekvivalent pronalaženju morskih školjki u pustinji. Za astronome, ovo je prava poslastica jer briše oštru granicu između kometa i asteroida, sugerišući da su neka od ovih tela možda "kamene komete". Uslovi za posmatranje su ove godine idealni, jer opadajući srp Meseca neće ometati predstavu.

NOĆ BEZ MESECA       Iako su meteorske kiše uzbudljive, tajna najbolje noći za posmatranje leži u onome čega nema na nebu: Meseca. Ta noć je 20. decembar, kada nastupa faza mladog Meseca. Nebo će biti najtamnije moguće, jer neće biti mesečevog odsjaja da sakrije suptilne lepote kosmosa. Usamljeni Jupiter biće jedina planeta na nebu, stvarajući osećaj spokojne praznine. To je savršena prilika da teleskopom potražite objekte dubokog svemira, poput zvezdanog jata Pčelinjak, veličanstvene Orionove magline i naše susedne galaksije Andromede.

SATURN BEZ PRSTENOVA         Za posmatrače sa južne hemisfere, Saturn će krasiti večernje nebo tokom celog decembra. Međutim, čeka ih prizor koji menja našu sliku o planeti koju mislimo da poznajemo. Njegovi čuveni, veličanstveni prstenovi trenutno su okrenuti skoro samom ivicom ka Zemlji, zbog čega izgledaju kao tanka, jedva vidljiva linija. Ovo se dešava zbog nagiba Saturna i našeg ugla posmatranja dok obe planete putuju oko Sunca, stvarajući nebesku iluziju koja se ponavlja tek svakih 13-15 godina. To je retka prilika da vidite "golog" gasovitog džina pre nego što ponovo pokaže svoj najlepši ukras.

ZIMA        Zimska kratkodnevica, 21. decembra, označava najkraći dan u godini na severnoj hemisferi. Ali njegova tajna je u preciznosti. To nije samo opšti pojam za ceo dan, već specifičan astronomski momenat. Na primer, u kod nas će dnevna svetlost trajati 8:34:36. Sam trenutak solsticija desiće se u 16:03 po našem vremenu. To je trenutak kada je nagib severne Zemljine ose najviše udaljen od Sunca, čime zima zvanično počinje.

Saveti za posmatranje zvezda

• Dozvolite očima bar 15 minuta da se u potpunosti prilagode mraku kako biste postigli bolji noćni vid.
• Izbegavajte gledanje u ekran mobilnog telefona ili bilo koji drugi izvor jake svetlosti.
• Ako koristite aplikaciju za posmatranje zvezda na telefonu, obavezno uključite crveni noćni režim.

Bilo da ćete ispratiti kameni trag asteroida Faetona ili potražiti Saturn pre nego što sakrije svoj nakit, decembarsko nebo vas čeka. Koju ćete vi tajnu prvu otkriti?

SpaceAstronomy