Dana 8. i 9. juna 2026. godine, dogodiće se konjukcija Venere i Jupitera koja će biti vidljiva ok sat vremena nakon zalaska Sunca. Planete Venera i Jupiter biće udaljene 1,6 ugaonih stepeni jedna od druge. Da objasnimo šta je to konjukcija.

KONJUNKCIJA

Venera, Zemlja i Jupiter mirno kruže oko Sunca po njihovim orbitama. Te orbite i ceo Sunčev sistem najčešće prikazujemo pogledom odgore kao na slici 1. 

Slika 1

U ovom objašnjenju smatraćemo da su im orbite pravilne kružnice. Ravan u kojoj su sve orbite planeta zove se ekliptika, a to je zamišljeni disk koji vidimo na slici 1 odgore. Sve tri planete mogu biti na bilo kom mestu na svojim orbitama. Za početak, zamislimo Jupiter na položaju dole desno. 

Slika 2 prikazuje srednja rastojanja ove tri planete od Sunca, u astronomskim jedinicama, gde je 1 AJ = 150 miliona kilometara.

Slika 2

Dakle, na slikama 1 i 2, rastojanja između planeta su nacrtana u srazmeri.

U odnosu na Veneru i Zemlju, Jupiter je ogroman. Slika 3 prikazuje koliko bi se veličine ove tri planete razlikovale kada bi se poređale jedna do druge:

Slika 3

Slika 4 prikazuje koliki su njihovi prečnici relativno, u odnosu na Zemlju.

Slika 4

Dakle slike 3 i 4 prikazuju dimenzije planeta u srazmeri.

Uporedimo dimenzije i rastojanja tih planeta, to će nam uskoro trebati. Slika 5 prikazuje najmanje srednje rastojanje između Venere i Zemlje, što je zapravo rastojanje između njihovih orbita – razlika između srednjih rastojanja ove dve planete od Sunca. 

Slika 5

Slika 6

Slika 7 prikazuje srednje rastojanje između Zemlje i Jupitera.

Slika 7

Slika 8

Koliko su velike planete Venera i Jupiter na našem nebu? Slika 6 prikazuje koliki je odnos između poluprečnika Venere i njenog rastojanja od Zemlje, a slika 8 prikazuje te iste veličine za “pozamašni” Jupiter.

Kada uporedimo vrednosti između slika 6 i 8, vidimo da su te vrednosti približno iste. Znači, možemo smatrati da kad se pomatraju sa Zemlje, veličine Venere i Jupitera su približno podjednake, Jupiter je 25 % manji – poredimo slučajeve na minimalnim rastojanjima od Zemlje. Na suprotnom kraju orbite Jupiter će biti za naše oko biti još manji, toliko je daleko da njegova veličina nikad ne pomaže. Jupiter jeste veliki, ali je i jako daleko, pa za nas sa Zemlje ostaje sitan.

Zamislimo sada poseban slučaj kao na slici 9, kada je Jupiter gore levo. Od ove slike nadalje veličina planeta i njihova rastojanja nisu više u srazmeri.

Slika 9

Gledano sa Zemlje, tada su Venera i Jupiter skoro na istoj pravoj, slika 10. 

Slika 10

Obično ovako, pogledom odgore, objašnjavamo i konjukciju i mnoge druge pojave u Sunčevom sistemu. 

Međutim, retko posmatramo Sunčev sistem iz drugih uglova. Slika 11 prikazuje ove tri planete sa strane, to je zapravo pogled iz tačke A na slici 10. Žuta Venera je u centru, a eno ga Jupiter u pozadini, viri iz mračnih dubina svemira. 

Slika 11

Sad kao da lebdimo neposredno iznad orbita planeta i gledamo ekliptiku pod veoma oštrim uglom. Vidimo planete u tom položaju dole levo, kao na podu, a to je zapravo veoma redak slučaj. Takav pogled bi otprilike mogao da ima neki Eskim u blizini Severnog pola, slika 12, ali ne neko sa drugog dela Zemlje. 

Slika 12

Slika 13 prikazuje kako bi slučaj sa slike 10 video crvenokožac na umerenim širinama. 

Slika 13

Pošto on stoji na 45 stepeni od ekvatora, njemu je cela ekliptika nagnuta pod uglom od 45 stepeni, u slučaju na slici 13 sa njegove leve strane. Zato mi sa umerenih širina sve planete vidimo pod nekim uglom i nikada nemamo pogled kao na slici 1 ili slici 10. 

Ovaj nagib zbunjuje mnoge ljude koji se ne bave astronomijom. Teorijski, planete prikazujemo pogledom odgore kao na slici 1 ili 10, a u stvarnosti, one su na zamišljenom disku nagnutim pod nekim uglom i koji preseca pola neba, pa ljudi nemaju orijentaciju. Koristim ovu priliku da sebi i drugim ljubiteljima astronomije nacrtam slike koje treba pokazati ljudima koji se ne razumeju u astronomiju. 

Ugao u prostoru koji zaklapaju dve planete zove se elongacija, i u slučaju konjukcije to su uglovi 1 do 2, najviše 3-4 stepena.

Okultacija

Kad smo već kod konjukcije, spomenimo i okultaciju. Okultacija je slučaj kada je elongacija 0 stepeni. Tada se položaji tih planeta preklapaju, planete se prividno nalaze baš na istom mestu. U stvarnosti, bliža planeta svojim telom zaklanja drugu planetu iza sebe, slika 14, i to je znatno ređi slučaj konjukcije. 

Slika 14

Slučaj kao na slici 15 gde bi sve planete Sunčevog sistema bile u konjukciji, pa čak i u okultaciji je nemoguć, jer nisu sve orbite planeta idealno u jednoj ravni – “svaka vaška obaška”...

Slika 15