23. ili 24. vek – u kom je bolji život

Star Trek TOS logo.svg  
  ili  
    Star Trek The Next Generation Logo.svg

U vreme Zvezdanih staza (Star Trek) mnogi problemi koji nas danas opterećuju su rešeni i ljudi tih budućih vekova ne znaju šta je glad, šta su bolesti, siromaštvo. Život u doba Zvezdanih staza je komforniji, bezbedniji, sigurniji, bogatiji, on nije opterećen današnjim ludostima, nema u njemu verske zatucanosti, kvazinauke i drugih gluposti koje opsedaju um današnjih ljudi.

Samooooo, Zvezdane staze obuhvataju dva veka, 23. i 24. a u kom je život bolji – to sam raspravljao sa svojim prijateljem prof. Milanom Mijićem iz Kalifornije.

On preferira 24. vek jer je taj vek napredniji u odnosu na prethodni: ima bolju tehnologiju, bolje svemirske brodove, a tu su, kaže Milan, i Counselor Troi i Ensign Ro 😊.

Ja se, međutim, bojim da bi nam toliko savršenstvo 24. veka odgovaralo kao žulj na peti i da bismo se teško uklopili u takav način života. Zapravo, većina ljudi oduvek taško podnosi tehnološki i svaki drugi napredak i opire mu se koliko može. Svašta nama smeta. Smetaju nam mobilni telefoni, 3G i 4G mreže, smeta nam Internet, Fejsbuki i oštro protestvujmo protiv 5G. Nije ta mreža ni došla, a već veliki filozofi znaju da je ona po život opasna, da izaziva autizam, nastanak virusa Covid19, a sve su to smislili Bil Gejts koji je planirao da smanji čovečanstvo na jednu milijardu ljudi i Ilon Mask koji sa svojim starlink satelitima radi i gore stvari, a Kina je isti taj virus izmislila i napravila ga veštački kao biološko oružje i tako dalje. Ukratko: strašno! E kad tako teško podnosimo sadašnjost, još teže ćemo podneti budućnost. Jer po mudracima svaka prošlost je mnooogo bolja od sadašnjosti. 

Dakle iz tih razloga (što teško podnosimo ono što je novo, a naročito nov sistem vrednosti) ja mislim da bismo se bolje snašli u 23. veku. Naravno, govorim o tim vekovima onako kako su oni predstavljeni u Zvezdanim stazama.

Evo da popričamo o tome.

Priče iz prvih Zvezdanih staza su toliko naivne da ih je danas teško ozbiljno shvatati. Ali opet one su toliko dirljivo plemenite i moralne da će jednog dana biti predmet dubokih etičkih i socioloških analiza – ako to već nisu i danas. Inače za vreme u kojem su snimane bile su napredne, ponekad i preterano za tadašnje standarde. 

Leonard Nimoy William Shatner Star Trek 1968
Mr Spok i kapetn Kirk

Prvo je nastala Originalna serija (The Original Series - TOS), koja se dešava 300 godina od kako je njen tvorac Džin Vesli Rodenberi (Eugene Wesley Roddenberry, 1921-1991) izmislio priču, a priču je smislio šezdesetih godina prošlog veka i to treba imati u vidu jer sve priče iz budućnosti, htele - ne htele govore i o vremenu svog nastanka. 

Šezdesetih godina prošlog veka svet je bio pred katastrofom. To je bilo vreme teškog hladnog rata, ponekad na ivici trećeg svetskog i konačnog. To je doba oštrog suprotstavljanja dva politička i vojna bloka, dva načina života. To je doba sukoba i unutar demokratskih društava, doba kada se krlja čovečanstvo ne znajući kojim putem da krene. Besni Vijetnamski rat, studenti se bune i traže slobodu i mir i više demokratije, svi su nezadovoljni i u strahu. Ali to je i doba kada počinje osvajanja svemira, kada se nauka burno razvija, kada je svet na pragu tehnološke revolucije, kada je izvršena prva transplantacija srca. 

U takvim suludim vremenima scenarista Rodenberi obilazi studije i nudi seriju iz budućnosti, daleko od današnjice i daleko od Zemlje i zemaljskih problema. Odbijen je. Naravno, to ga nije obeshrabrilo, ali da ne dužim, u takvim uslovima nastaju Zvezdane staze. One su u početku bile bez naročite perspektive i na ivici otkazivanja, međutim danas znamo da su Staze večne jer se o njima s vremena na vreme i dalje snimi poneki nov film, ili TV serija. Inače, upravo je najavljena nova serija. 

Šezdesetih godina u svetu između ostalog 
dogodilo se i ovo:

  • Gagarin poleteo u kosmos, 1961, 
  • Podignut Berlinski zid, 1961, 
  • Neuspela akcija SAD u Zaliv svinja, Kuba, 1961, 
  • Bitlsi haraju svetom,
  • Kubanska kriza, svet na ivici rata, 1962, 
  • Pojavio se Spajdermen, 1962, 
  • Ubijen Kenedi, 1963, 
  • I have a dream – Martin Luter King, 1963, 
  • Mariner 4 projurio pored Mars,a 1964, 
  • Vijetnamski rat eskalira 1965, 
  • Prva epizoda Star Trek 1966, 
  • Prva transplantacija srca, 1967, 
  • Čovek kročio na Mesec, 1969, 
  • Vudstok, 1969. 
  • Nastaje Sesame Street, 1969.

Iako nam danas ta prva, originalna serija deluje smešno naivna ona je bila toliko napredna za svoje vreme da se nalazila na granici da bude ukinuta i trajno zaboravljena, jer je sadržala neke za 60-te godine neprihvatljive elemente. Prvo što je mnogima palo u oči jeste da je za zamenika komandanta svemirskog broda Enterprajz imenovana jedna žena! U redu, niste šokirani, razume se, ali u vreme 60-tih godina, to je delovalo kao neprimereno preterivanje, isuviše ekstravagantno i nerazumno. Sam Rodenbari je kasnije pričao da u to vreme još nije postojao izraz „ravnopravnost žena“. I znate li ko se protiv tog lika najviše bunio? Pa same žene. Za nju su govorile su: „Šta ona umišlja da je?!“. Ipak, i pored ovog ženskog lika na visokoj funkciji (koji je, da budem iskren, sasvim bled i nezanimljiv) danas vidimo da žene u TOS imaju samo ukrasnu ulogu: one su zgodne i sporedne. Izvršavaju naređenja, obavljaju svoje poslove kao da su u kuhinji, rade po receptu, bez razmišljanja. I ne donose nikakve odluke. Danas, u prvoj polovini 21. stoleća, žene imaju ravnopravniji položaj u društvu nego u vreme TOS, tri veka kasnije.

U posadi broda bilo je mesta za još neke čudne likove. Posada nije bila čisto „bela“ pa su se u njoj našli i članovi drugih rasa, pa čak i jedan vanzemaljac, koji je ličio na Sotonu. Imao je čudno iskošene obrve i šiljate uši. Osvojio je simpatije publike i ostao do danas poznat kao jedan od najpopularnijih likova filma uopšte. Bio je Vulkanac, zvao se Mr Spok. 

U seriji postoji jasna rasna tolerancija. Ipak, poljubac između belca i crnkinje ili crnca i belkinje bio je i dalje nezamisliv i neprihvatljiv gledaocima tih 60-tih godina, pa takvi odnosi ni u seriji nisu postojali. 

A bilo je još nešto. Danas to ne bismo uopšte primetili, ali tih 60-tih godina jedna odluka tvorca serije bila je na ivici ludosti. Posada broda Enterprajz nije pušila! Da, da, reći ćemo, pa šta onda, normalno, ali tih poratnih godina duvanska industrija je bila velik filmski finansijer. Pogledajte neki film sa Bogartom i videćete da čovek dimi u svakoj sceni. Plaćali su mu za to. Nije film mogao da se snimi bez materijalne potpore te industrije. E u TOS cigareta je bila izbačena. Delimično i zato serija nije ostvarila očekivani prihod i zaista je bila pred ukidanjem. Održala se samo na zahtev sve većeg broja fanova.

Veliki, glavni neprijatelj kapetana Kirka, posade Enerprajza, pa zapravo cele Federacije, bili su Klingonci. Kao i u svim sličnim pričama i u Stazama postoji sukob dobra i zla, demokratije sa autokratijom i diktaturom. Posada Enterprajza su good guys, Klingonci nisu. Po karakteru, organizaciji, strogim pravilima i neprikosnovenosti višeg čina u hijerarhiji, Klingonci su isto ono što su 60-tih godina bili Sovjeti, dok je posada Enterprajza oličavala, naravno, čitav zapadni, demokratski svet. Ipak jedan od glavnih likova i to vrlo popularan u nekoliko sezona ove serije bio je Rus, Pavel Andreievich Chekov. 

The Shuttle Enterprise GPN 2000 001363
Ekipa Star Trek ispred spejs šatla Eneterprajz koji je ime dobio po svemirskom brodu iz Zvezdanih staza. Levo je Nasin administrator dr James Fletcher, u sredini u smeđem odelu je Džin Roderberi.

(The Shuttle Enterprise rolls out of the Palmdale manufacturing facilities with Star Trek television cast members. From left to right they are: Dr. James C. Fletcher (NASA Administrator), DeForest Kelley (Dr. "Bones" McCoy), George Takei (Mr. Sulu), James Doohan (Chief Engineer Montgomery "Scotty" Scott), Nichelle Nichols (Lt. Uhura), Leonard Nimoy (the indefatigable Mr. Spock), Gene Roddenberry (The Great Bird of the Galaxy), Democratic Congressman Don Fuqua, and Walter Koenig (Ensign Pavel Chekov).

 

Sto godina kasnije

A sto godina kasnije, posle veka TOS, sledi TNG (The Next Generation). Ona je snimana 80-tih godina prošlog veka i u njoj se primećuje napredak u tehnologiji, društvenim odnosima i mentalitetu uopšte. Naravno, upadljiva je razlika i u tehnici snimanja. Enetrprajz je elegantniji, kroz svemir se kreće uverljivije, planete deluju realnije. Pa i uniforme posade više ne liče na smešne krpe neveštog kroja i dizajna, a ženske frizure nisu više tako groteskne kao u prvom serijalu. 

Osamdesetih godina na Zemlji dešavaju se krupne promene. Ruši se Berlinski zid, nestaje Gvozdena zavesa, završava se hladni rat. U seriji Federacija je ovladala planetom. Ona predstavlja najbolje u nama. Ona predstavlja najbolje vrednosti SAD, kasnije EU, demokratiju. Klingonci su evoluirali i više nisu neprijatelji već saveznici. Umesto njih javlja se brutalnija i nerazumnija sila: Borgovi. Oni su neumoljivi, okrutni, bez milosti i sve pred sobom asimiliraju. Ljudima će biti potrebno mnogo mudrosti i hrabrosti da je savladaju. PatrickStewart2004 08 03 oval

Kapetana Kirka u TNG zamenjuje Pikard (na slici levo). Svaki od njih je oličenje duha svog vremena. Kirk je vojnik koji nepokolebljivo štiti demokratske vrednosti, Pikard je mudar kapetan broda, aristokratskih manira, posvećen moralnim vrednostima. Kirkov Enterprajz je vojni brod, našto poput današnjih nosača aviona. Pikardov Enterprajz je istraživački, naučni brod (mada naoružan). 

Osamdesetih godina u svetu između ostalog 
dogodilo se i ovo:

  • Ubijen Džon Lenon, 1980, 
  • zašao Pac-Man, 1980, 
  •  U Time magazinu za čoveka godine proglašen The Computer, 1982, 
  • U Japanu se prodaje prvi CD plejer, 1982, 
  • Microsoft izdaje Word, 1983,
  • I.R.A. bombe eksplodiraju po Londonu, 1983, 
  • Microsoft izdaje prvu verziju Windowsa, 1985, 
  • Otkrivena olupina Titanika, 1985,
  • Eksplozija nuklearnog reaktora u Černobilju, 1986, 
  • Pojavljuju se Simpsonovi, 1987, 
  • Srušen Berlinski zid, kraj hladnog rata, 1989, 
  • Demonstracije na Tiananmenu, 1989.

Šta je serijama zajedničko

Sa današnjeg stanovišta obe serije pokazuju veliko, suštinsko nepoznavanje svemira i obe su koncentrisane na rešavanje moralnih dilema. Ali obe su zanimljive i provokativne, svaka na svoj način. Obe provociraju gledaoca da se zamisli i da tokom gledanja zauzima i preispituje svoje stavove. To je ono što im je zajedničko. 

Lekcije iz kojih ništa nismo naučili. 

Zvezdane staze nas uče da se više može postići uvažavanjem i razumevanjem suparnika i protivnika, da se više može postići razumom, nego silom i osvetom. Uči nas da ucena nije dobar put za razvoj, da osvetom, tako slatkom i omiljenom zapravo ne rešavamo problem i ostajemo zaglibljeni u mestu i vremenu. Velik deo današnjeg sveta iz ovog ništa nije naučio. Nama je i dalje važnije da se osvetimo i da se držimo tradicije nego da krenemo napred.

***

Na kraju izlazi da je izbor između 23. i 24. stoleća donekle izbor između 60-tih i 80-tih godina prošlog veka i u tom slučaju meni ostaje samo da zaključim kako profesori, posebno fizičari imaju iritirajuću osobinu da su u pravu. Dobro, dobro, profesore, slažem se da je 24. vek ugodniji za život što se nauke, tehnologije i sistema vrednosti tiče.

P.S.

Savesni Trekijevci su verovatno primetili da sam laik za Zvezdane staze. Ovo što sam napisao velikim delom je rezultat razgovora koje sam imao sa onima koji iStaze bolje poznaju, a ja sam preneo samo svoje utiske.


Komentari   

Aleksandar Zorkić
+1 #4 Aleksandar Zorkić 30-05-2020 14:14
Citat r2d2:
Naivno je verovanje da nećemo biti asimilirani u ICT u Borgove. Evo pogledati ovo:
https://www.youtube.com/watch?v=QzDRifoUfKg

Tja, duga emisija sa ruba znanosti. Tema je interesantna ali izlazi izvan okvira članka.
r2d2
0 #3 r2d2 30-05-2020 10:51
Naivno je verovanje da nećemo biti asimilirani u ICT u Borgove. Evo pogledati ovo:
https://www.youtube.com/watch?v=QzDRifoUfKg
Aleksandar Zorkić
0 #2 Aleksandar Zorkić 28-05-2020 19:42
Citat r2d2:
Kakve 5G ima veze sa naprednim shvatanjem, da li su žene rukovodioci ili nisu? ....

Možda u članku nije dovoljno jasno objašnjeno pa da pokušam to da učinim sad.
U tom pasusu reč je o tome da većina ljudi teško prihvata tehnološki, a i drugi napredak. Tako su se mnogi opirali dvosmernoj struji, usisivačima, električnim šporetima, mobilnim telefonima itd. Za primer opiranju novoj tehnologiji uzeta je 5G mreža. Mnogi su protiv nje iako zapravo o njoj ništa ne znaju. Ovde je 5G samo primer takvog obrasca ponašanja.
Što se žena tiče, pa verujem da je već ustaljeno stanovište (bar u razvijenim sredinama) da ravnopravnost žena podrazumeva njihovo aktivno učešće u svim sferama života i rada. I to je napredno shvatanje, zar ne?
Što se Borgova tiče, pa njihovi standardi i sistemi vrednosti su sve samo ne humani i svakako su neprihvatljivi modernom čoveku. Kod Borgova pojedinac je čovek bez sopstvenih stavova, bez misli, on je puko oruđe. Taj sistem zagovaraju nacističke ideologije (svi za firera, svi za državu i sl. a pojedinac je nevažan deo sistema).
Mask zagovara nešto sasvim drugo: povećavanje sposobnosti i značaja pojedinca povećavanjem njegovih ličnih moći.
U tekstu se za SZ i kaže da su koncentrisane na rešavanje moralnih dilema.
r2d2
0 #1 r2d2 28-05-2020 13:03
Kakve 5G ima veze sa naprednim shvatanjem, da li su žene rukovodioci ili nisu? Nikakve! Mislim da autor članka nije do kraja razumeo paralelu Borg-ova i tvrdnji Ilon Maska od pre par dana da treba da budemo kiborzi da bi bili u skladu sa nadrepkom. Čitava filozofija Z.S. se zasniva na moralu i ljudskosti a ne asimiliranju od strane 5G tehnologije.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži