Tri lunarne letilice potvrđuju:

Na Mesecu postoji voda!

Depoziti H2O bi mogli da posluže kao izvori goriva za buduće baze na Mesecu

Mesec_voda

Sunce + Mesec = Voda? Pitanje odakle voda na Mesecu još uvek je predmet debata. Jedna od hipoteza je da se naelektrisane vodonične čestice koje izbacuje Sunce vezuju za minerale na Mesečevoj površini koje u svom sastavu imaju kiseonik i stvaraju molekule vode.

 

Mada su naučne novosti često prilično zbrkane, ova današnja je čista k'o suza. Nakon decenija verovanja da je Mesec suva, bezvodna pustinja, danas smo sigurni da i tamo postoji voda. Ovo otkriće znači da bi kolonizacija Meseca mogla da bude za nijansu lakša, budući da voda može da se iskoristi za proizvodnju kiseonika i goriva, da ne pominjem čaše pića za osveženje.

Do sada su tri različita izveštaja[1] dospela sa tri različite letilice potvrdila prisustvo vode na Mesecu. Jedna je potvrdila postojanje same vode, a ostale postojanje hidroksilne grupe (OH), čija veza je sastavni deo vode (H2O). Svi ovi izveštaji su ovih dana objavljeni u časopisu „Science".

„Nova istraživanja ... pružila su kritički osvrt na dosadašnje tvrdnje da je Mesec suv. To nije tačno," izjavio je u svom komentaru Paul G. Lucey sa Havajskog univerziteta planetnih nauka.

Dugo vremena su naučnici, koji su nalazili tragove vode u Mesečevom kamenju, to pripisivali slučajnoj kontaminaciji. Doduše, bilo je nekih sugestija da postoje tragovi vode u dubinama Meseca, ali ne i na površini.

Mada merenja koja su objavljena ovih dana pokazuju da je Mesec i dalje prilično suv (samo litar na tonu Mesečenog tla), većina se slaže da je voda više koncentrisana na lunarnim polovima, gde se nalazi zarobljena kao led. Možda će tamo budući kolonizatori pronaći dovoljno vode da pokreće njihove gorive ćelije.

Sada mnogi misle da je voda nastala od reakcije vodonika izbačenog sa Sunca i kiseonika zarobljenog u lunarnom materijalu. Možda će naučnici dobiti nove odgovore već početkom sledećeg meseca, kada je planirano da se misija Nasinog satelita LCROSS završi udarom u polarni region, i kada će biti prilika da se ispita Mesečeva prašina koja će se tom prilikom podići. Videćemo ... Satelit i njegov pogonski stepen („Centaur")[2] treba da udare u površinu brzinom od oko 9.000 km/h - tako se procenjuje da će podići „u vazduh" oko 350 tona prašine, na visinu od 10 km.



[1] Jedan je od „Clementine", drugi od „Lunar Prospectora", a treći od LCROSS.

[2] Sama letilica je teška 855 kg, a stepen „Centaur" 2.366 kg.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar