Ne postoji savršeni kalendar jer Zemlja Sunca ne obiđe u periodu koji može da se bez ostatka (tj. bez greške) prenese u kalendar. Zbog toga se i uvode povremene korekcije kalendara u vidu prestupne godine, ali i na druge načine. Sem toga i vreme za koje Zemlja obiđe Sunce nije večno stalno, isto i nepromenljivo. Pod uticajem gravitacije drugih planeta taj period se, iako gotovo neznatno, ipak menja. Drugim rečima, godina nije stalno i potpuno iste dužine. Na primer,

Oko 1900. godine godina je trajala 365,242196 dana.

Ovih godina godina traje 365,24218967 dana.

Oko 2100. godine godina će trajati 365,242184 dana.

Greške

Gregorijanski kalendar, uveden 1582, traje 365,2425 dana i ima godišnju grešku od 27 sekundi, tj. jedan dan na svakih 3236 godina.

Julijanski kalendar, uveden 45 godine pre nove ere (ruska, srpska, gruzijska i još neke pravoslavne crkve ga i dalje koriste), traje 365,25 dana i ima godišnju grešku od 11 minuta, tj. jedan dan na svakih 128 godina.

Kalendar od 365 dana ima godišnju grešku od šest sati ili jedan dan na svake četiri godine.

Lunarni kalendar potiče iz starog veka i ima godišnju grešku od 11 dana. Stari narodi su ovu grešku ispravljali dodavanjem trinaestog meseca svakih dve do tri godine.