Meteorska skupina Lyridi aktivna je u vremenu od 14. do 30. travnja. U tom vremenu vlakno meteoroidske međuplanetrne materije na svom putu oko Sunca oplakuje naš planet. Kolizija tih čestica s visokim slojevima naše atmosfere, pri skupnoj brzini od nekoliko desetaka kilometara u sekundi, rezultira povećanom brojnošću meteora na noćnom nebu. Maksimum aktivnosti ove se godine događa u noći s ponedjeljka na utorak (21.IV na 22.IV). Opažači s tamnih lokacija imati će prigodu vidjeti 15-25 meteora na sat, aktivnost je nešto viša nakon ponoći.
Kada, gdje, kako i zašto nastaje život pitanja su na koja je poprilično teško dati (točne) odgovore, osim možda u jednom slučaju – našem, ovdje na Zemlji. Što je pak Uskršnja životna priča? Tko ju je započeo, kada i zašto se počela širiti svijetom, ima li i jednog jedinog dokaza u njezinu korist? Tu pak nema smislenih odgovora, čak ni onog jednog jedinog.
Kako izgledaju planete kroz super teleskop What Planets Look Like Through a Super Telescope
U ovom videu ćete videti kako svaka planeta - i Mesec - zaista izgleda kada se gleda kroz super teleskop. Od svetlucavog sjaja Merkura, gustih oblaka Venere, poznatih detalja našeg Meseca, do zarđale površine Marsa — svaki svet ima svoju jedinstvenu lepotu. Uskovitlane Jupiterove oluje, prstenovi Saturna koji oduzimaju dah, bledoplava izmaglica Urana i duboka, zamrznuta misterija Neptuna. Pa čak i daleki, ledeni Pluton — slab, ali još uvek vidljiv na ivici našeg dosega.
Izrada svemirskog teleskopa James Vebb | dokumentarni film Ultimate Space Telescope: Making the James Webb Space Telescope | Full Documentary | NOVA | PBS
Kako su NASA inženjeri izgradili i lansirali najambiciozniji teleskop svih vremena? Pratite dramatičnu priču o svemirskom teleskopu James Vebb—najsloženijoj mašini ikada lansiranoj u svemir. Ako uspe, naučnici veruju da će ovo novo oko na univerzumu zaviriti dublje u vreme i prostor nego ikada ranije do rođenja galaksija, i možda će čak moći da „nanjuši“ atmosferu egzoplaneta dok tražimo znakove života izvan Zemlje. Ali navesti to na posao nije lak zadatak. Teleskop je daleko veći od svog prethodnika, čuvenog svemirskog teleskopa Habl, i treba da obavi svoja posmatranja milion milja od Zemlje — tako da neće biti šanse da izađe i popravi. To znači da nema mesta za greške; najambiciozniji teleskop ikada napravljen treba da radi savršeno. Upoznajte inženjere koji to čine i pridružite im se na njihovom putovanju sa visokim ulozima da otkriju nove tajne univerzuma.
...Daleke zvezde namigujući trepere na vedrom noćnom nebu, a na nebeskoj sferi tu su još i Mesec, a i Sunce, nama najbliža zvezda. Sa izuzetkom Sunca, sve što možemo bez instrumenata opaziti na nebu je svetlost.
Svako ko je ikada čistio prozore ili ogledala u kupatilu zna koliko brzo skupljaju prašinu i prljavštinu. Dakle, kako Evropska južna opservatorija (ESO) održava džinovska ogledala svojih teleskopa čistima i sjajnim - usred pustinje?
Brzina svetla je velika, čak i suviše za Zemlju. Uzmite najveću dužinu na planeti, od jedne do te iste tačke oko ekvatora. To je Zemljin obim. Za jednu sekundu - za samo jednu jedinu sekundu - svetlosni zrak pređe taj put više od sedam puta! Jer brzina svetlosti je trista hiljada kilometara u sekundi! (zapravo: 299 792 458 m/s, ako kome baš treba malo preciznije), a obim planete na polutaru je 40.075 kilometara.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
