Prvi ozbiljan pokušaj da se detektuje vansolarna planeta načinio je Hajgens u 17. veku. Međutim, ubrzo je shvatio da svojim skromnim teleskopom ne može postići dovoljno precizna posmatranja koja su u ovom slučaju od velikog značaja.
Vidljivi univerzum sadrži stotine milijardi galaksija, pri čemu svaka galaksija, kao što je na primer Mlečni put, broji oko 1011 zvezda. Okružen ovim, naizgled, beskrajnim zvezdanim okeanom, čovečanstvo je dugo spekulisalo o postojanju planetarnih sistema poput našeg, Sunčevog sistema, kao i o mogućnosti života na drugim mestima u univerzumu. Razmišljanja o drugim svetovima van granica Sunčevog sistema stara su više od 2000 godina, ali prve potvrde o postojanju planeta van Sučevog sistema stigle su tek pre oko 30 godina, kada je otkrivena prva vansolarna planeta.
Kako je moguće otkriti malu planetu oko tako udaljenih zvezda?
Ovo je vrlo zanimljiva fotografija. Napravljena je pomoću ALMA teleskopa, i ona prikazuje trenutak kreacije satelita jedne daleke vansolarne planete.
Broj otkrivenih i potvrđenih egzoplaneta do oktobra 2021. po evidenciji NASA-e je 4531. Ovaj broj svakako nije od presudne važnosti s obzirom da će se redovno povećavati i vjerovatno u nekom momentu eksponencijalno skočiti na red stotina hiljada ili miliona. Koliko se stvari brzo dešavaju govori i to da su tokom pisanja ovog teksta potvrđene još 23 nove planete, a u ovom momentu nekoliko hiljada kandidata čeka potvrdu.
Pre oko 30 miliona godina u jednom kraku spiralne galaksije M 51 nešto interesantno se dogodilo.
Poznato je da je prva vansolarna planeta otkrivena oko pulsara PSR 1257+12 početkom 1992. godine (Aleksander Wolszczan i Dale Frail), a prva planeta otkrivena oko zvezde slične Suncu, 51 Pegasi b, 1995. godine. Ali, i pre njih su detektovane planete oko ϒ Cephei (1988) i HD 114762 (1989) čiji je otkriće bilo odbačeno zbog sumnji da je u pitanju bila instrumentalna greška, da bi potvrda usledila mnogo godina kasnije.
Prva egzoplaneta je otkrivana 1992. godine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
