Kada bi mene neko pitao, manuo bih se i Meseca i Marsa i Venere, i odleteo bih na neki zanimljivi asteroid. Uostalom, čvrsto verujem da će prvo sledeće telo solarnog sistema na koje će kročiti ljudska noga u narednoj deceniji biti asteroid. Za razliku od površina planeta, sletanje na asteroid zahteva vrlo malo energije, a takođe nije potreban ni preterano složen brod. Asteroidi ove vrste se nazivaju NEO (Near Earth Objects), a zanimljivi su i iz drugog razloga, neki od njih bi mogli da se u relativno bliskoj budućnosti zabiju u Zemlju. Kako svi kažu, nije pitanje da li će, već kad će...
Satelitske megakonstelacije su u zamahu. Retko kada u jednoj nedelji nema lansiranja ponekog satelita 'Starlink'. Konstelacija 'SpaceX' već ima više od 1500 jedinica i plovi ka cilju da što pre dovrši razmeštanje četiri hiljade satelita raspoređenih u pet slojeva. Kasnije bi Maskova konstelacija trebala da ima oko 12.000 satelita, iako se planira lansiranje mnogo, mnogo više. Skromnije, ali i neumorno, megajato 'OneWeba' nastavlja i već ima više od dvesta satelita u orbiti, sa ciljem – još uvek dalekim – da lansira nekih šest hiljada satelita u drugoj fazi. Ali na papiru postoje i mnogi drugi projekti. 'Amazon'želi da lansirati 3236 satelita u 'Kuiperovu' mrežu, a isto sanja i 'Coca-Cola'. Evropa želi da ima svoju megakonstelaciju. 'Samsung' želi svoje. 'Boeing' takođe . 'Roskosmos' ne želi da zaostaje. Pentagon isto tako ... A Kina?
Možeš li da zamisliš telekomunikacioni satelit od dvadeset tona? Možda ne zvuči previše, ali treba da imamo na umu da se većina komunikacionih satelita nalazi u geostacionarnoj orbiti (GEO), 36 000 km od Zemljine površine, pa je vrlo teško poslati objekat na to odredište. Zato najteži sateliti ove vrste obično ne prelaze 6 tona, čak i kada su lansirani raketom sposobnom da u nisku orbitu (LEO) ponesu i do dvadeset tona.
What did NASA's Phoenix lander discover at Mars' North Pole?
Nasin lender Phoenix uspešno je sleteo na Mars 2008. godine i to u polarnu oblast ove planete. Uskoro su sa lendera potekli zanimljivi i važni podaci o Marsu. O tome je ovaj kratak film.
O ovom 'teleskopu' pišem još od 2003. (stvarni radovi su započeti 1996.) i stalno slušam 'sad će'. Od tada je montaža i lansiranje odlagano sto puta, a cena je sa početnih $500 miliona mic po mic skočila na 10 milijardi današnjih dolara! Ima li kraja ovome? Izgleda da jok, jer NASA objavila da od oktobarskog lansiranja neće biti ništa...
'Airbus' ne pravi samo putničke avione. On ima i izuzetno moćnu vojnu i kosmičku komponentu. Upravo oni još od 2012. prave sondu koja će da proučava Ganimed, Kalisto i Evropu, prvenstveno zato što se veruje da ovi svetovi imali ogromne količive tečne vode pa su zato potencijalno nastanjivi. Petotonski aparat će biti lansiran dogodine, a na destinaciju će stići nakon 88 meseci leta. Zanimljivo je da NASA planira da 2024. pošalje jedan svoj aparat u istom pravcu, 'Europa Clipper', koji će iz orbite oko Jupitera serijom fly-bya proučavati Evropu. Da vidimo danas dokle je stigla ESA.
Na žalost, ove godine kamp je, posle 15 godina pouzdane podrške, ostao bez finansijskih sredstava Pokrajine (nejasno zbog čega) i zbog toga je uvođenje kotizacije postalo neophodno za njegovo održavanje.
Da ste astronom na Veneri sigurno bi vas zanimalo kako se kroz teleskop vidi Zemlja. Uostalom, u proseku Zemlja je najbliža planeta Veneri i njihovo srednje rastojanje iznosi 41,4 miliona kilometara. Merkur je na drugom mestu sa srednjim rastojanjem od 50,3 miliona kilometara. Sem toga Merkur je i mnogo manja planeta od Zemlje.
Satelitske megakonstelacije su u zamahu. Retko kada u jednoj nedelji nema lansiranja ponekog satelita 'Starlink'. Konstelacija 'SpaceX' već ima više od 1500 jedinica i plovi ka cilju da što pre dovrši razmeštanje četiri hiljade satelita raspoređenih u pet slojeva. Kasnije bi Maskova konstelacija trebala da ima oko 12.000 satelita, iako se planira lansiranje mnogo, mnogo više. Skromnije, ali i neumorno, megajato 'OneWeba' nastavlja i već ima više od dvesta satelita u orbiti, sa ciljem – još uvek dalekim – da lansira nekih šest hiljada satelita u drugoj fazi. Ali na papiru postoje i mnogi drugi projekti. 'Amazon'želi da lansirati 3236 satelita u 'Kuiperovu' mrežu, a isto sanja i 'Coca-Cola'. Evropa želi da ima svoju megakonstelaciju. 'Samsung' želi svoje. 'Boeing' takođe . 'Roskosmos' ne želi da zaostaje. Pentagon isto tako ... A Kina?
Možeš li da zamisliš telekomunikacioni satelit od dvadeset tona? Možda ne zvuči previše, ali treba da imamo na umu da se većina komunikacionih satelita nalazi u geostacionarnoj orbiti (GEO), 36 000 km od Zemljine površine, pa je vrlo teško poslati objekat na to odredište. Zato najteži sateliti ove vrste obično ne prelaze 6 tona, čak i kada su lansirani raketom sposobnom da u nisku orbitu (LEO) ponesu i do dvadeset tona.
Prva ruska misija na Veneru nakon gotovo pola stoljeća
8: Mesec uapogeju, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
