Pored Zemlje, znamo samo za još jedan svet s morima i jezerima na svojoj površini. Očito da govorimo o Titanu, najvećem Saturnovom mesecu. Među stotinama jezera i mora, na ovom fascinantnom satelitu se ističe Kraken Mare, najveća masu tečnog metana na Titanu. Pokrivajući područje od pola miliona kvadratnih kilometara – područje veličine dve Jugoslavije – Kraken je veliko metansko jezero smešteno na severnom polu ovog satelita. Ali koja je njegova dubina? Ova dimenzija je ključna za izračunavanje zapremine tečnosti u moru Kraken i drugim jezerima na Titanu, te nam, prema tome, omogućuje razlikovanje različitih modela njihovog nastanka i procenu kakva će biti njihova budućnost. A kako merimo ovu dubinu? Za to imamo na raspolaganju radarske podatke koje je sonda 'Cassini' prikupila između 2004. i 2017. Tokom tih 13 godina sonda je 127 puta nadletala mesec, što nam je omogućilo mapiranje površine pomoću sintetskog radara.
Ako ljubitelje kosmičkih osvajanja pitate koji je najjači raketni motor u istoriji, većina će bez oklevanja odgovoriti da ta čast pripada motoru F-1'Saturna V'. Međutim, moji dragi i mudri čitaoci znaju da to nije tačno. Najsnažniji raketni motor koji je ikad napravljen je РД-170/171, kojeg je konstruisao jedan od divova sovjetskog raketarstva Valentin Petrovič Gluško i koji je i danas u upotrebi.
Kada pomislite na svemirski teleskop prvo sigurno pomislite na Habl (Hubble) teleskop. Možda se setite željno očekivanog Džjems Veb (James Webb) teleskopa. Na Spicer (Spitzer) teleskop obično zaboravimo. Spicer svemirski teleskop počeo je sa radom 2003. godine sa očekivanim životnim vekom od 2,5 godine ali još uvek radi. Ali nažalost došao je njegov kraj. Što je i prilika da se podsetimo tog izvanrednog teleskopa.
Population of Europe Throughout History (1600-2020)
U protekla četiri veka zabeležene su velike promene u veličini i sastavu zemalja u Evropi i okolini. Ova serija podataka fokusira se na najveće države tokom novije istorije. Vizualizacija započinje 1600. godine i detaljno opisuje brojne promene stanovništva tokom prelaznog perioda. Evropa danas ima osam puta više ljudi nego pre samo 400 godina.
Thorne–Żitkov objekat (TŻO ili TZO), poznat i kao hibridna zvezda, je tip zvezde koja je crveni gigant ili crveni supergigant koji u svom jezgru sadrži neutronsku zvezdu. Nastaje u sudaru giganta sa neutronskom zvezdom. Takve zvezde predvideli su Kip Thorne i Anna Żytkow 1977. god.
12. marta 1974. sovjetska sonda „Марс 6“ polako se spuštala padobranom kroz retku atmosferu Marsa sa ciljem da sleti i postane prvi aparat koji će poslati fotografije sa Marsove površine. Njena sestra „Марс 3“ uspešno je sletela par godina pre toga, ali je prestala da radi 20 sekundi pošto je stupila u kontakt sa površinom.
Nedavno je Nova Perseja 2020 ušla u fazu magline tipa ostatka Nove. Za astronome je zanimljiva kako evolucija sistema V1112 Perseja tako i njegova relativno jedinstvena spektralna klasifikacija.
Grupa Indijskih i Američkih astronoma je 21. januara ove godine objavili da je na osnovu posmatranja u bliskom infracrvenom području uz pomoć TIRCAM2 instrumenta na 3.6-metarskom Devasthal optičkom teleskopu...
Severna Koreja je postala kosmička sila u decembru 2012. zahvaljujući svojoj trostepenoj raketi 'Inha' (na Zapadu je zovu 'Taepodong-2'), ispred svog večitog rivala Južne Koreje za nekoliko meseci. No, kosmičke ambicije Kim Čen-Ina nisu bile ograničene na slanje nekoliko malih satelita u nisku orbitu. Neposredno nakon toga vlada je najavila stvaranje nove kosmičke agencije koja je krštena kao NADA (NationalAerospaceDevelopmentAdministration; na korejskom, to je Kukgaujugaebalkuk, odn. 국가우주개발국).
Ako ljubitelje kosmičkih osvajanja pitate koji je najjači raketni motor u istoriji, većina će bez oklevanja odgovoriti da ta čast pripada motoru 
12. marta 1974. sovjetska sonda „Марс 6“ polako se spuštala padobranom kroz retku atmosferu Marsa sa ciljem da sleti i postane prvi aparat koji će poslati fotografije sa Marsove površine. Njena sestra „Марс 3“ uspešno je sletela par godina pre toga, ali je prestala da radi 20 sekundi pošto je stupila u kontakt sa površinom.
Severna Koreja je postala kosmička sila u decembru 2012. zahvaljujući svojoj trostepenoj raketi 'Inha' (na Zapadu je zovu 'Taepodong-2'), ispred svog večitog rivala Južne Koreje za nekoliko meseci. No, kosmičke ambicije Kim Čen-Ina nisu bile ograničene na slanje nekoliko malih satelita u nisku orbitu. Neposredno nakon toga vlada je najavila stvaranje nove kosmičke agencije koja je krštena kao NADA (NationalAerospace Development Administration; na korejskom, to je Kukgaujugaebalkuk, odn. 국가우주개발국).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
