Kako se pripremiti za životno putovanje? Na Zemlji, jednostavno možemo da upišemo odredište u svoj pametni telefon i započnemo vožnju. Na Marsu nema GPS-a a slabi su i sa putevima – samo slike i podaci koje pružaju orbiteri.
Glasanje otvoreno još samo do utorka rano ujutro
Kako izgleda noćno nebo na Marsu? Pa očito isto kao i na Zemlji: sazviježđa su ista.Ono što se razlikuje su polarne ose i planete, jer se umesto na Crvenoj planeti nalazimo na 'plavoj planeti'. 'Spirit' i 'Opportunity' su snimili nekoliko noćnih snimaka, iako je PANCAM kamera daleko od teleskopa i nije pripremljena za takve potrebe. Na ovoj stranici možemo da vidimo najvažnije noćne fotografije koje je snimio tim MER-a. Najdraža mi je ova cirkumpolarna koju je napravio 'Spirit' iz kratera Gusev u potrazi za meteorima (i ako ih nađe, da ih istraži):
Kao da misterija sa metanom nije dovoljna, sada znamo da na Marsu takođe postoje i drugi gas koja se pojavljuje i nestaje: kiseonik. Osetljivi instrument SAM na roveru 'Curiosity' proveo je više od 5 naših godina – oko 3 Marsove godine – detaljno mereći sastav atmosfere u krateru Gejl. Kako period analize obuhvata nekoliko krugova Crvene planete oko Sunca, to nam je omogućeno da jasno uočimo sezonski obrazac. Prva od tih varijacija, koju su prethodno nejasno detektovale druge sonde, bio je metan. Zapravo, 'Curiosity' je otkrio metan i, sem toga, otkrio da on sezonski varira. Problem je u tome što je metan sa sigurnošći utvrdio jedino 'Curiosity', dok ga evropska sonda 'ExoMars TGO' nije uspela da 'namiriše' iz orbite. Zašto? Pa, još uvek nismo sigurni, iako postoje brojne hipoteze.
Misterija metana na Marsu se produbljuje. Već više od decenije sa Marsa stižu vesti da metana tamo na njemu ima, pa onda da ga nema, pa da ga ipak ima itd. najnovija vest glasi da ga ima, da je zabeležena do sada naj-najveća količina ovog gasa do sada: oko 21 deo na milijardu jedinica zapremine (parts per billion units by volume - ppbv).
Marsov rover Curiosity neumorno radi. Ispituje susednu planetu i omogućava da se realnije sagledaju uslovi na njoj. Naučnike, a i sve nas ostale, posebno interesuju oni podaci koji potkrepljuju teoriju o životu na Marsu. Već smo se pomirili s tim da tamo gore nema ni glista, a kamoli nekog složenijeg života, ali možda, možda ima ili je bilo nekih bakterijica. Astrobiolozi ne odbacuju takvu mogućnost.
Oko Marsa dve decenije neprestano kruže orbiteri, skupljaju podatke o njemu i snimaju njegovu površinu. Danas su nam zato poznati mnogi detalji ove susedne planete. Google ima posebnu kartu po kojoj možete da se šetate i posećujete Marsove kratere, kanjone, planine.
(paradoks o stabilnosti vode na ranom Marsu)
Mars je postao najintenzivnije proučavana planeta u Sunčevom sistemu izuzev, naravno, Zemlje. Iako je u poslednjih 25 godina 25 misija bilo fokusirano na potragu za dokazima o prisustvu tečne vode na ranom Marsu, ostalo je nerešeno pitanje kako je voda uopšte mogla da postoji u uslovima atmosferskih uslova koji tamo vladaju. Sve što smo naučili o Marsu ukazuje da ledena Marsova klima ne bi mogla da održava stabilnu tečnu vodu kroz Marsovu istoriju.
U nedostatku neposrednih dokaza za postojanje života na nekom nebeskom telu metan je signal da treba istraživati dalje ne bili se konačno na tom telu život i pronašao. Što se Marsa tiče, metan je u njegovoj atmosferi detektovan više puta, ali isto tako su ti nalazi kasnije i demantovani.
Kada je Mars Express Orbiter Evropske svemirske agencije pre 14 godina otkrio u atmosferi Marsa metan, svi su bili uzbuđeni, naročito astrobiolozi jer je metan značajan nagoveštaj postojanja života.
