Prošle godine navršilo se 50 godina od sletanja ljudi na Mesec. Dolaskom na Mesec u svetu je vladalo opše uzbuđenje i nada u dalja kosmička istraživanja, da će se ići dalje, na Mars. Da je neko tada rekao da će proći više od 50 godina da bi ljudi ponovo bili na Mesecu, a da od Marsa neće biti ni reči, malo ko bi poverovao u tako mračnu budućnost kada su u pitanju letovi sa ljudskom posadom. Upravo to se desilo. Pobeda u trci do Meseca pripala je Amerikancima, revanširali su se Rusima za Sputnjik, Gagarina, Lunu... Budžet je skresan, sve je ugušeno i nestali su jasniji ciljevi čoveka da putuje u svemir, Mesec, Mars ... Da su Rusi prvi stigli na Mesec, što i nije bilo nemoguće, verovatno bi tok istorije bio brži i zanimljiviji. Amerikanci bi, verovatno postavili za cilj pravljenju baze na Mesecu ili putovanje na Mars. 

Wernher von Braun 1960 Mask
Verner fon Braun, čovek koji je napravio prve moderne rakete i odveo Amerikance na Mesec Ilon Mask, možda će odvesti ljude i na Mars


Verner fon Braun (Wernher von Braun, 1912-1977), čovek koji je napravio prve, odlične rakete, tokom 2. sv. rata, potom doveden u Ameriku u NASU, bio je glavni čovek za Saturn 5, koji je odveo Amerikance na Mesec. Predlagao je da sledeći program bude misija ljudi na Mars i imao je razrađene planove[1][2]. Pošto je odbijen, on se povukao (možda bio i otpušten) iz NASE. NASA ga nerado spominje, niti imenuje nešto po njemu, za razliku od drugih značajnih NASI-nih ljudi, zbog njegove nacističke prošlosti. NASA se usmerila na robotska međuplanetarna istraživanja i u narednim decenijama je ostvarila odlične rezultate. U letovima čoveka u Zemljinu orbitu funkcionisao je ne baš sretan program Spajs Šatl (Space Shuttle)[3]. Rusi su ostali na čemu su bili, na Sojuzu.

Promena politike u Americi, dolaskom Trampa, letovi čoveka u svemir i povratak na Mesec postali su prioritet. Vođen parolom "Učinimo Ameriku ponovo velikom", nalik Kenediju, stao je snažno iza NASE pružajući joj finansijski pomoć da Amerikanci ponovo lete na američkim raketama sa američkog tla i da se vrate na Mesec[4]. U trku za ispunjenje NASI-nih zaheva i dobijanje sredstava uključilo se više kompanija. Tri su izabrane[5]. Među njima jedna bitno odskače. To je kompanija SpaceX (SpejsIks) u vlasništvu Ilona Maska (Elon Musk, 1971) koja je počela sa radom 2002. godine sa ciljem da pruži kosmičke letove po prihvatljivoj ceni. Prve godina su bile teške u kojima je kompanija bila blizu odustajanju i bankrotu. 2008. godine je sa svojom Falkon 1 (Falcon 1) raketom dosegla orbitu. Oznaka 1 označava da koristi jedan motor Merlin, vlastite proizvodnje. Od 2010. god, u upotrebi je Falkon 9[6] (sa devet Merlin motora kružno poređanih). Falcon 9 je nešto zaista novo i spektakularno, raketa čiji prvi stepen sleće nazad na Zemlju i može da se koristiti do 5 puta. Razvoj takve rakete Mask je objasnio time da je neprihvatljivo da više desetina miliona dolara vredna raketa sagori u atmosferi ili potone na dno okeana posle svakog lansiranja. Snimak sletanja na Falkon 9 na ploveću platformu možete da vidite ovde: 

Falkon  9 će posle skoro 10 godina, od 2011. kada je Spajs Šatl povučen iz upotrebe, odvesti dva Amerikanca do MKS (Međunarodna kosmička stanica). Pošto Amerikanci nisu mogli leteti svojim letilicama do MKS, leteli su na ruskom Sojuzu i Rusima su za to do sada platili između 3 i 4 milijarde dolara. NASA je u međuvremenu finansijski podržala SpaceX od početnih nekoliko stotina miliona dolara, do nekoliko milijardi danas, jer je našla odličnu računicu, da je iznošenje tereta u orbitu sa Falkon 9 raketom skoro 10 puta jeftinije nego tradicionalnim raketama, a oko 3 puta jeftinije od Šatla. Sledeća uspešna raketa je Falkon Teški (Falcon Heavy). Sastoji od Falkona 9 na koji su stavljena dva dodatna potisnika (bustera), tako da ukupno ima 27 Merlin motora koji daju 2/3 potiska najjače rakete ikada - Saturna 5. Lansiranje i sletanje Fakona Teškog možete videti ovde.

Masku sve to nije bilo dovoljno, nego brzim koracima ide dalje i gradi svemirski brod Staršip (Starship)[7] kojim će biti zamenjen Falkon Teški. Planirana su dva tipa. Sa ljudskom posadom i teretni. Gradnja je na livadi na jugu Teksasa u mestu Boka Čika (Boca Chica) koje ima šansu da postane važno istorijsko mesto. Kako radovi na eksperimentalnim modelima napreduju može se pratiti uživo i preko redovnih izveštaja zaljubljenika koji pomno i stručno prate šta se dešava[8]. Samo mesto, gradnja, testovi pritiska i statičkog paljenja motora, sve to izgleda pomalo kao scene iz filmova serijala Pobesneli Maks (Mad Max). Određena sličnost postoji, ovde je u pitanju na svoj način pobesneli Mask. On smatra da čovečanstvu preti blisko izumiranje, da je spas u kolonizaciji Marsa i da je vremenski prozor upravo sada otvoren i ne želi da ga propusti. Ne štedi svoja sredstva[9] i angažovanje svega šta je potrebno da bi se svakog dana otišlo korak dalje. Zbog toga nam svakodnevno stižu uzbudljive vesti o napretku radova. Trenutno se radi na eksperimentalnim modelima SN4, SN5 i SN6 (SN je oznaka rednog broja prototipa). Na prethodnim modelima došlo je do eksplozije, implozije i požara, što se sve može videti. Bez obzira na to, radovi se odmah nastavljaju a SpaceX je čak objavio i uputstvo za upotrebu budućeg Staršipa[10]. U toku pisanja ovog teksta očekuje se prvi let od 150 metara modela SN4, a ovog leta i let do 20 km visine. 

Staršip je uz još dva kandidata pobedio na NASI-nom konkursu za program Artemis, slanje ljudi na Mesec u 2024. godini. Trebalo bi da prvi Staršip poleti u orbitu 2021. U planu su dve verzije. Kargo, tj. teretni i putnički. Ako uspe, Mask će sigurno iskoristi otvoren vremenski prozor za Mars i poslati barem jedan kargo Staršip na Mars 2022-2023.

2

Postrojenje u Boka Čiki na kome se testiraju eksperimentalni modeli Staršipa.

3
Požar koji je usledio posle statičkog testa paljenja motora. Plamen sa desne strane je kontrolisano sagorevanja metana u cilju hlađenja goriva u rezervoarima.

4
Detalj Starhopera danas, modela koji je ostvario let od 150 metara i sletanje 2019. god. Mogao bi biti i kadar iz filma Pobesneli Maks. Let možete videti ovde

Staršipu potisak daje 31 viskoefikasni Raptor motor. Računica je sledeća. U orbitu iznosi 150 tona (orijentacije radi, MKS ima masu od oko 450 tona) po ceni od 1,5 miliona dolara. Kada podelimo dolare sa težinom, dobija se neverovatnih 10 USD po kilogramu. Po Masku, da bismo poslali nešto u orbitu, skuplje će nas koštati slanje do lansirne rampe.

5
Tvit kojim je Mask dao procenu cene iznošenja tereta u orbitu od 10 USD po kilogramu.

6
Ovo je cilj: dva tipa Staršipa. Putnički i teretni. Raketa ima retro dizajn. Bez modula je. Poleće sa Zemlje, leti do zemljine orbite, u orbiti se dopunjuje gorivom, sleće na Mesec ili Mars, i vraća se na Zemlju. 

Ilon Mask želi da zgazi prethodne decenije lutanja, bezidejnosti i nezainteresovanosti. Jasno je stavio do znanja šta je cilj, rakete koje se višekratno koriste, sa vrlo prihvatljivom cenom i kolonizacija Marsa. I hrabro ide ka tom cilju. Kao takav ravan je Verneru fon Braunu. Možda još nije prepoznat kao takav jer se njegovo ime u širim krugovima vezuje za TESLA automobile. I Braun i Mask krenuli su od nule, osmislili su i napravili rakete koje su bile nešto zaista novo, zaputili se prvo na Mesec, a zatim na Mars. Braun je stigao do Meseca, za Mars nije bio podržan. Mask ako uspe sa Mesecom, ima odlične šanse za Mars. Ako je Braun bio nemački proizvod prve polovine 20. veka: sistem, disciplina, obrazovanje, znanje, inventivnost i nemačka ratna mašina koja je stajala iza njega, a zatim NASA i trka za Mesec, Mask je američki proizvod kraja 20. i početka 21. veka. Želja za eksponiranjem, smelost, preduzimljivosti, posvećenost cilju, lude ideje i kapital koji ima. Deluje da poslovi koje vodi (SpaceX, StarLink, Tesla, NeuroLink) prvenstveno mu služe da se zabavi, a na drugom mestu je zarada. Šou i biznis. 

Rusi i Kinezi, kao jedine dve nacije sposobne da samostalno pošalju ljude u svemir, sigurno pomno prate svaki Maskov korak i verujem da su zabrinuti. Tehnološka prednost koju SpaceX može da ostvari u svemirskim letovima može da ima velike posledice na globalni odnos snaga velikih sila. 

[2] Fon Braunov projekat Mars: https://www.youtube.com/watch?v=JVPcRUUlov0
[5] NASA objavila koje su kompanije dobile sredstva za razvoja modula za Mesec: https://www.nasa.gov/press-release/nasa-names-companies-to-develop-human-landers-for-artemis-moon-missions
[9] Prema proceni agencije Bloomberg, Mask je na 22. mestu najbogatijih ljudi na svetu sa 40,3 milijardi dolara.
[10] Uputstvo za korisnike Staršipa: https://www.spacex.com/media/starship_users_guide_v1.pdf
 

Komentari  

ddragovic
0 #1 ddragovic 29-05-2020 22:15
Shvatam tvoj entuzijazam ali si malo preterao u poređenjima. Fon je bio genijalni inženjer, vizionar i konstruktor, izvrstan poznavalac fizike i matematike (doktorirao je fiziku u Nemačkoj koja je tada bila vrh vrhova u toj oblasti!), talentovani muzičar, iz velike i pedigrirane porodice (odatle fon), sa kraljevskim korenima...
Mask je sin manekenke i pilota koji su se razveli, sa polubraćom i polusestrama. Završio je fakultet u Kanadi i napustio je doktoroske studije na Stenfordu posle samo 2 dana . Velike pare je zaradio prodajom PayPala itd. U kosmičke vode je ušao muvajući sa Rusima i CIA da bi kupio balističke rakete za svoje planove i kompaniju osnovao za samo 100 mil. Veštim manevrisanjima i odlukama u dogovorima sa Nasom i vojskom postao je moćan lansirni provajder. Hoću da kažem da ako bi trebalo opisivati njegovu najvažniju osobinu, onda je to svakako realizacija fantastičnih ideja. Daleko je kreativniji od svih, i od Gejtsa i od Brauna i sl. U životu je startovao 4 kompanije i sve 4 su dostigle milijardske vrednosti, iako se sve bave različitim stvarima: el. automobili, rakete, tuneli, solarna enerija, veštačka inteligencija.. . Momak je neverovatno inteligentan i tu mu nema premca.
Ukratko, ne vidim prostor na kome bi se on mogao da poredi sa Braunom. Bar ja tako vidim...

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži