Za Njutna su svi čuli, smatra se jednim od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva. Njegovo kapitalno delo objavljeno u tri toma je Philosophiæ Naturalis Principia Mathematicaili kraće samo „Principia“. U ovom delu Njutn je izneo svoje zakone kretanja čime je udario temelje klasičnoj mehanici, kao i Njutnov zakon opšte gravitacije i izvođenje Keplerovih zakona planetarnog kretanja (koje je Kepler otkrio empirijski). Principia se s pravom smatra jednim od najvažnijih dela u istoriji nauke.

Njutn

  1. Isak Njutn je dobio ime po ocu koji je umro samo nekoliko meseci pre Isakovog rođenja.
  2. Majka mu se ubrzo preudala za čoveka po imenu Barnabas Smit. Par je zajedno imao troje dece. Međutim kako se Njutnu nije svideo majčin izabranik, on je ostao da živi sa svojom bakom. Nije imao srećno detinjstvo, a to se odrazilo kasnije na njegovu ličnost. Bio je nesiguran i emotivno nestabilan, a čitavog života je osećao ozlojeđenost prema majci.
  3. Njutna su maltretirali skoro svaki dan u školi. Poslat je u kraljevu školu na osnovno obrazovanje u Grantamu. Bio je vrlo stidljiv i tih zbog čega su ga školski drugovi maltretirali. Jednog dana maltretiranje je eskaliralo i on je šutnuo jednog od nasilnika u stomak.
  4. Otkrio je Infinitezimalni račun i gravitaciju tokom bubonske kuge 1665. Primljen je na Univerzitet Kembridž gde je dobio četvorogodišnju stipendiju. U periodu bubonske kuge Univerzitet je bio zatvoren, kasnije se ispostavilo da su te godine bile najproduktivnije godine Njutnovog života.
  5. Njutn je bio poslanik u parlamentu koji je predstavljao Univerzitet Kembridž 1689. godine. U tom periodu Njutn nije mnogo doprineo parlamentu. Navodno je većinu vremena ćutao tokom skupštinih okupljanja.
  6. Njutn je dosta verovao u posmatranja, a ne u čitanje. Iako je Isak Njutn bio strastveni čitalac i provodio sate učeći u svojoj sobi, verovao je da se istinska učenja i otkrića dešavaju posmatranjima. Jednom prilikom se desio incident kada je pokušao da ubode oko iglom kako bi video šta se dešava sa njegovim vidom.
  7. Njutn je bio lud za alhemijom. Bio je fasciniran idejom o Kamenu mudrosti i sproveo je nekoliko nedokumentovanih eksperimenata da bi napravio jedan. Inače Kamen mudrosti je mitska supstanca koja navodno ima moć da bilo koji običan metal pretvori u zlato i od koje se može napraviti eliksir života koji bi omogućio korisniku da se podmladi, odlažući smrt, po nekim izvorima i postižući besmrtnost.
  8. Iako genije, Njutn nije bio dobar učitelj. Uprkos svojim ogromnim naučnim dostignućima, Njutn nije bio mnogo zainteresovan za podučavanje i deljenje svojih ideja ili objašnjavanje svojih otkrića drugim ljudima. Dok je radio kao profesor na Kembridžu, na njegovim predavanjima jedva da je bilo ko prisustvovao.
  9. Nikada se nije ženio niti provodio vreme bilo sa kim. Njutn je ceo svoj život posvetio ljubavi prema nauci i radosti otkrića. Postoje priče da je neko vreme bio oženjen, ali za te tvrdnje ne postoje relevantni dokazi.
  10. Njutn verovatno nikada ne bi objavio svoja dela o gravitaciji i kretanju da nije bilo Edmunda Haleja. Jedan od njegovih najuspešnijih doprinosa klasičnoj mehanici, skupljao bi prašinu u jednoj od svojih soba da ga Edmund Halej nije ubedio da objavi ta dela. Njutn je bio suviše uzdržan u tom pogledu.

 

VRT FIZIKE: Tajna njutnove revolucije

Isak Njutn i muzika sfera 

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Komentari  
dragant
0 #1 dragant 22-06-2022 22:59
Njutn je svaja otkrića ostvario u mladim godinama i posle toga nije imao velika otkrića. Ono što je manje poznato je da je ostatak života proveo u nalaženju koja je stvarno godina u kojoj živi. Pošto je brojanje godina kako ih mi brojimo (sada smo u 2022. god.) nije počelo od prve godine, nego, smatra se od 6 veka. Postavlja se pitanje da li su i na osnovu čega rekonstruisane godine prethodnih vekova i da li su tačno brojano u narednim vekovima. Ako se uđe u tu materiju nalaze se praznine koje ukazuju da nije nemoguće da nedostaje između 500 i 1000 godina u periodu od 500. g. pre Hrista do 1000. g. naše ere, tako da je prava godina u kojoj smo možda između 1022 i 1522. god. (Za dalje čitanje pogledati knjigu ruskog akademika Anatolij Fomenka: Statisička hronologija, matematički pogled na istoriju, Matematički institut SANU, 1997. god.). Njutn je u svojoj genijalnosti ili ludosti uočio da nešto ne štima i time se bavio.
Dodaj komentar