Pričam pre neki dan s prof. Mijićem o ceni čelika na berzi i tako, reč po reč, dođosmo do pitanja zašto se planete obrću oko sebe. Zapravo to pitanje je pre neki dan postavio jedan čitalac i ja sam sve nekako mislio da će neko već odgovoriti, kad ono nije niko.

14150546964 02fc04e561 b

- Je li profesore, pitam ja, je l se planete obrću zato što su još u protoplanetarnom oblaku dobile takav impuls?  

a- Ukratko, jeste, da, početni impuls – kaže profesor - Tačnije radi se o kombinaciji dve stvari: o početnommomentu impulsa i njegovom očuvanju.

Vidi, svaka planeta nastaje gravitacionim sažimanjem mnogo većeg oblaka. Koji se sastoji od velikog broja atoma, molekula, čestica prašine, neke možda već slepljene u manje kamenje...

Ta prašina i kamenje već imaju velike brzine jer su u orbiti oko Sunca ili padaju ka Suncu. Pa onda kao kada dva klizača idu jedan prema drugome pa se uhvate za ruke: zaustaviće se i otići u vrlo brzo obrtanje. U slučaju planete kamenje zaustavlja njihova medjusobna gravitacija. Tako nastaje oblak iz koga nastaje planeta.

Ovo je sad važno: statistički je nemoguće da za svaki kamenčić koji ide oko centra u smeru kazaljke na satu, postoji identičan kamenčić koji se obrće oko centra oblaka u istoj ravni ali u smeru suprotnom smeru kazaljke na satu.

Pošto nema tog poništavanja postoji neki zbirni ugaoni momenat, neko efektivno obrtanje svog oblaka na jednu stranu. Ono može da bude malo i na oko neprimetno, ali kako se oblak sažima zbog zakona očuvanja ugaonog momenta brzina obrtanja se dramatično povećava

To je onaj efekat kako esteski klizači počnu brzo da se okreću: krenu ispruženih ruku od male brzine pa onda skupe ruke i vooom! 

Na primer:

Koliko će biti to povećanje zavisi od oblika oblaka, ali pošto su oni bliski sfernim u gruboj proceni ako oblak postane 10 puta manji brzina rotacije postaće 100 puta veća! Itd.

A posle detalji zavise od lokalne evolucije. Venera na primer ima istu veličinu kao Zemlja, ali se obrće više od 200 puta sporije i to u suprotnom smeru. 

Dakle to je suština: statistički je nemoguć nulti početni ugaoni impuls, a pošto je on očuvan u procesu sažimanja smanjenjem razmera oblaka poveća se njegova ugaona brzina.

Eto, čovek živi dok se uči.


Dodaj komentar