Crne rupe brže rastu nego galaksije koje ih sadrže, pokazuju dve nove studije i što posebno privlači pažnju astronoma jer se još uvek ne znamo šta bi mogao biti uzrok tome.
Astrofizičari iz Hajdelberga i Garhinga kod Minhena (Bavarska, Nemačka) u saradnji sa američkim kolegama su uspeli da bace novo svetlo na oblast proučavanja evolucije i formiranja galaksija.
Koristeći se ESO-vim MUSE instrumentom Veoma Velikog Teleskopa u Čileu, astronomi su otkrili zvezdu i njeno čudnovato ponašanje unutar matičnog zvezdanog jata NGC 3201. Sve ukazuje na to da se zvezda kreće po orbitama oko izvesne pritajene crne rupe četvorostruke mase Sunca. Otkriće je jedinstveno po tome što je po prvi put otkrivena jedna neaktivna crna rupa zvezdane mase unutar nekog globularnog jata i to direktnom detekcijom gravitacionog privlačenja. Ovo važno otkriće je od velikog uticaja na naše razumevanje formiranja zvezdanih jata, porekla crnih rupa i događaja povezanim sa pojavom gravitacionih talasa.
Kina je 15. juna 2017. lansirala svoj prvi rendgenski kosmički teleskop za praćenje crnih rupa, pulsara i eksplozije gama-začenja.
Svake sekunde negde u svemiru eksplodira jedna supernova. Ipak, neke masivne zvezde na kraju svog životnog veka mirno izdahnu umesto da eksplodiraju. Navedene zvezde se urušavaju usled gravitacionog kolapsa nestajući sa vidika ostavljajući za sobom jedino crnu rupu. Zvezda u nestajanju pod nazivom N6946-BH1 je bila 25 puta masivnija od našeg Sunca. Njen sjaj je počeo da slabi 2009-te godine. Konačno je 2015-te godine potpuno iščezla. Pažljivim procesom eliminacije zasnovanog na teleskopskim posmatranjima Velikog binokularnog teleskopa Large Binocular Telescope kao i svemirskih teleskopa Habl i Spicer ustanovljeno je da se pomenuta zvezda najverovatnije pretvorila u crnu rupu. Dešavanja vezana za zvezdu N6946-BH1 predstavlja mogući ishod završetka životnog veka zvezda najvećih masa.
Projekat LIGO je objavio treći siguran prijem gravitacionih talasa iz dubine i prošlosti svemira. Kao i u prethodna dva slučaja signal je interpretiran kao poslednja faza spajanja dve masivne crne rupe.
Astronomi sa Teksaškog Univerziteta iz Ostina u saradnji sa kolegama sa Harvarda su testirali osnovne principe koji važe za astrofizičke objekte kakve su crne rupe u stanju mirovanja. Rezultat jeste da materija potpuno nestaje tokom njenog uvlačenja u crnu rupu što je nova potvrda ispravnosti Ajnštajnove opšte teorije relativnosti.
Živimo u sretno doba kada nam napredak računarske tehnologije omogućava da vidimo nevidljivu realnost prisutnu u formulama fizičara.
Zašto dve crne rupe nisu okrugle kada su blizu jedna drugoj?
.... postavlja se pitanje da li možda postoji neki način kojim bi i svi mi sa sopstvenim očima i teleskopima prečnika od svega 20-tak centimetara mogli da vidimo šta su crne rupe kadre da urade?
