Pre par meseci se navršilo 60 godina od kako je Lajka poletela sa 'Sputnikom 2' i postala prva životinja u orbiti. Nažalost, postala je takođe i prva životinja koja je skončala u kosmosu. Šest desenija kasnije možemo da pročitamo detalje ove istorijske misije.
Opširnije: 9 fakata vezanih za Lajku
Write comment (0 Comments) 
Odgovarajući na ovaj komentar Grujica Ivanović, autor članka koji je Dragan R. komentarisao, napisao je sledeći članak:
Opširnije: Još malo o američkim zastavama na Mesecu
Write comment (16 Comments) 
VOJADŽERI
Svakako jedno od najvećih pregnuća koje su čovekov mozak i tehnologija ostvarili u svojoj dugoj istoriji pokušaja razumevanja prirode i sveta oko sebe jeste i jedna, u to vreme ne tako pretenciozna kosmička avantura, poznata kao 'Grand Tour' – Veliko putovanje letilica 'Vojadžer' (engl. Voyager – putnik). U septembru ove godine sonde su ušle u svoju petu deceniju.
Opširnije: Vojadžeri - najveći putnici u istoriji
Write comment (4 Comments) 
HOUBOLT
Na press-konferenciji u julu 1962. NASA je i zvanično objavila svetu da će za manje od sedam godina poslati ljude na Mesec i ispuniti Kenedijev amanet. U velikoj meri odluka koju je donela kosmička agencija oslanjala se na trud Johna C. Houbolta, skromnog inženjera iz Nasinog centra Langley, koji je preminuo pre pet godina u 95. godini. Houbolt će biti upamćen kao otac arhitekture 'Apollo' programa. Moguće je da bez Houbolta Amerika ne bi stigla na naš satelit 1969. Bar tako kaže legenda. Ali, da li je bilo baš tako?
Opširnije: HOUBOLT - čovek koji je okrenuo istoriju
Write comment (3 Comments) 
Jedno je sigurno – nešto čudno se dešava ne samo kod nas u zemlji, već i u dubinama solarnog sistema!
Valjda s godinama svaki čovek pokušava da dokuči suštinu. To ga neminovno vodi ka većem ili manjem interesovanjem za istoriju, na ovom ili onom nivou. Svako ko me čita zna da često pišem o istoriji kosmonautike, jer što kažu Kinezi 'u semenu prošlosti nalaze se plodovi budućnosti'. Ako tome dodam fascinaciju 'Trkom za kosmos' Amerike i SSSR-a, eto beskrajnih tema za pisanje. Naročita mi je poslastica podsećanje na divove tog doba, velike konstruktore i naučnike koji su potkivali konje koji su nas sve zajedno kao civilizaciju povukli u kosmos. Pišući nedavno o američkom programu za osvajanje Meseca, setio sam se jednog od njih, čija je biografija jako zanimljiva ali i tragična, i u kontekstu daje sliku vremena u kome smo svi živeli.
Opširnije: Sudbina direktora programa 'Saturn V'
Write comment (7 Comments) 
SATURN V
9. novembra 1967. u 11:00 po našem, uzletela je najveća ikad napravljena raketa. Orijaška mašina visoka 111 metara lansirana je sa rampe 39A u misiju sa oznakom AS-501 (Apollo-Saturn 501), iako je u istoriju ušla kao 'Apollo 4'. Vibracije su bile toliko snažne da se lansiranje beštije moglo osetiti desetinama kilometara daleko. Lansiranje je usledillo samo 9 meseci nakon tragedije 'Apolla 1' u kojoj su poginuli Grissom, White i Chaffee, i bilo je ključni korak napred u programu kome je bio neophodan zvučni uspeh za napredak. I dobili su ga. Gigantski 'Saturn V' je bio nesumnjivo ključni elemenat za slanje ljudi na Mesec pre 1970. i obavljena su samo dva bespilotna leta ovog monstruma – 'Apollo 4' i 'Apollo 6' – pre nego što su usledile misije sa astronautima i kojima je bio testiran lunarni modul u Zemljinoj orbiti. Uz to, iako misija 'Apolla 4' nije otputovala na Masec, komandni modul CSM-017 je uleteo u atmosferu brzinom od 11 km/s da bi prvi put testirao termičku zaštitu u uslovima sličnim onima koja će vladati na putovanju na Mesec.
Opširnije: Saturn V - pola stoleća od prvog lansiranja
Write comment (0 Comments) 
1959. samo dve godine po lansiranju prvog 'Sputnjika', verovatno najveći konstruktor svoga vremena Sergej Koroljev je zaključio da budućnost ljudskog istraživanja kosmosa leži van Zemljine orbite. Zaključio je da krajnji cilj sovjetskog svemirskog istraživanja ne bi trebalo da bude Mesec već Mars! Da su ti projekti ostvareni, čovek je mogao da ostavi trag stopala na Crvenoj planeti pre više od 30 godina.
Opširnije: Sovjetski građanin na Marsu
Write comment (2 Comments) 
TRNOVIT PUT DO PLUTONA
istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema
U suštini naslov je pogrešan, jer Pluton NIJE poslednja granica solarnog sistema, ali u vreme kada sam ja bio mali on je tako tretiran. Još od tada sam fasciniran svime što je vezano za ovu planetu (čak više nije ni planeta!) Tada je izgledalo da čovek nikad neće odleteti tako daleko i da će Pluton večito ostati nedokučena tajna, tako da sam jedva čekao da 'New Horizons' stigne tamo i pošalje mi makar jednu fotografiju, shvatajući to kao nenadani bonus čitavoj mojoj generaciji. Upravo tome je posvećena naredna priča:
Opširnije: TRNOVIT PUT DO PLUTONA
Write comment (0 Comments) U pripremi je nova elektronska knjiga Draga I. Dragovića:
Na preko 33 strane A4 formata... Uskoro!
Opširnije: U pripremi: TRNOVIT PUT DO PLUTONA
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
