- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 07 novembar 2017 21:03
-
Autor Draško Dragović
1959. samo dve godine po lansiranju prvog 'Sputnjika', verovatno najveći konstruktor svoga vremena Sergej Koroljev je zaključio da budućnost ljudskog istraživanja kosmosa leži van Zemljine orbite. Zaključio je da krajnji cilj sovjetskog svemirskog istraživanja ne bi trebalo da bude Mesec već Mars! Da su ti projekti ostvareni, čovek je mogao da ostavi trag stopala na Crvenoj planeti pre više od 30 godina.
Opširnije: Sovjetski građanin na Marsu
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: nedelja, 05 novembar 2017 21:50
-
Autor Draško Dragović
TRNOVIT PUT DO PLUTONA
istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema
U suštini naslov je pogrešan, jer Pluton NIJE poslednja granica solarnog sistema, ali u vreme kada sam ja bio mali on je tako tretiran. Još od tada sam fasciniran svime što je vezano za ovu planetu (čak više nije ni planeta!) Tada je izgledalo da čovek nikad neće odleteti tako daleko i da će Pluton večito ostati nedokučena tajna, tako da sam jedva čekao da 'New Horizons' stigne tamo i pošalje mi makar jednu fotografiju, shvatajući to kao nenadani bonus čitavoj mojoj generaciji. Upravo tome je posvećena naredna priča:
Opširnije: TRNOVIT PUT DO PLUTONA
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 04 novembar 2017 21:05
-
Autor Astronomski magazin
U pripremi je nova elektronska knjiga Draga I. Dragovića:
TRNOVIT PUT DO PLUTONA
istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema
Na preko 33 strane A4 formata... Uskoro!
Opširnije: U pripremi: TRNOVIT PUT DO PLUTONA
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: nedelja, 29 oktobar 2017 19:50
-
Autor Draško Dragović
40 godina od Programa
VIKING
Bio je to ubedljivo najambiciozniji program za proučavanje Marsa u to vreme u svetu. Nasin program je podrazumevao lansiranje dva identična kosmička aparata – "Viking 1" i "Viking 2", koji su imali zadatak da sprovedu istraživanja i sa orbite i sa površine Marsa, a naročito da pokušaju da nađu tragove života u uzorcima tla. Svaki se "Viking" sastojao od dva aparata: orbitera i lendera.
Pošto je ova godina jubilarna, neka to bude zgodan povod da uporedimo tehnološke i sve druge aspekte ovog, po mnogo čemu istorijskog poduhvata, sa našim današnjim sličnim pokušajima.
Opširnije: 40 godina od programa VIKING
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 28 oktobar 2017 19:57
-
Autor Draško Dragović
Najstariji Nasin centar se nalazi u gradu Hemptonu, u Virdžiniiji. Odmah pored njega se nalazi vojni aerodrom, osnovan još za vreme Prvog svetskog rata. LaRC (Langley Research Center) je oduvek bio usmeren ka aeronautičkim istraživanjima, ali je na svojim poligonima svojevremeno testiran i 'Apollov' lunarni modul. Pored toga, mnoge američke kosmičke misije su planirane i konstruisane baš tu.
Opširnije: 100 godina Lenglijevog istraživačkog centra
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 28 oktobar 2017 12:05
-
Autor Astronomski magazin
U pripremi je nova elektronska knjiga Draga I. Dragovića:
40 godina od Programa „Viking“
Bio je to ubedljivo najambiciozniji program za proučavanje Marsa u to vreme u svetu. Nasin program je podrazumevao lansiranje dva identična kosmička aparata – „Viking 1“ i „Viking 2“, koji su imali zadatak da sprovedu istraživanja i sa orbite i sa površine Marsa, a naročito da pokušaju da nađu tragove života u uzorcima tla.
Opširnije: U pripremi: 40 godina od Programa „Viking“
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 18 septembar 2017 19:15
-
Autor Draško Dragović
Kako su Sovjeti izgubili trku
CRVENI PROGRAM SLANJA LJUDI NA MESEC
Jedna od najkontroverznijih tema u istoriji kosmonautike upravo je ova. Nju je nemoguće sagledati van konteksta tadašnjih zbivanja, kako u SSSR-u tako i u svetu. Sovjeti su dugo držali primat u osvajanju kosmosa ali se Amerika, na čelu sa Nasom, sve više primicala. Organizacija kosmičke industrije u SSSR-u, gde su se brojni konstruktorski biroi, predvođeni vrhunskim konstruktorima, a uz to akademicima i narodnim herojima, ljudima o čijim su zaslugama u ratu i miru pisani traktati, međusobno borili za političku i vojnu prevlast, počela je sve više da bude balast koji je kočio svaki napredak. Ko je tada mogao i smeo da išta kaže Sergeju Koroljevu, kada u to vreme nije bilo boljeg konstruktora na svetu? Ipak, i u tim uslovima, plan zemlje za osvajanje Meseca išao je na dva pa i na tri koloseka. Za to vreme, SAD su ujedinile sve snage u jednu organizaciju (Nasu), koja je dobila bezgraničnu političku, vojnu i financijsku podršku nacije i uspeh je bio zagarantovan... Da se ne lažemo – danas gledano jasno se vidi da Sovjeti nisu imali šanse.
Opširnije: Kako su Sovjeti izgubili trku
1959. samo dve godine po lansiranju prvog 'Sputnjika', verovatno najveći konstruktor svoga vremena Sergej Koroljev je zaključio da budućnost ljudskog istraživanja kosmosa leži van Zemljine orbite. Zaključio je da krajnji cilj sovjetskog svemirskog istraživanja ne bi trebalo da bude Mesec već Mars! Da su ti projekti ostvareni, čovek je mogao da ostavi trag stopala na Crvenoj planeti pre više od 30 godina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
