Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“.
Sovjetski inženjeri su bili pioniri u upotrebi kamera na svemirskim letilicama i ostvarili su ono o čemu je čovečanstvo maštalo hiljadama godina – da vidimo slike dalje strane Meseca i prve fotografije Meseca, Venere i Marsa slikane direktno sa površine.
Opširnije: Sovjetske svemirske kamere
Write comment (1 Comment) 
U pitanju je prvi projekat u čijem planu je bilo sletanje na jedno od malih tela Sunčevog sistema (Amerikanci su sličan projekat realizovali tek 2000. godine, spustivši sondu NEAR na asteriod Eros). Postojali su svi uslovi da ova ambiciozna sovjetska misija uspe: početkom osamdesetih izvršena je serija mekih sletanja na Veneru, a 1986. aparati „ВЕГА 1" i „ВЕГА 2" uspešno su istražili Halejevu kometu. Te letilice su bile predstavnici nove generacije automatskih međuplanetnih stanica kojima su pripadali i „Фобоси"..
Početkom 60–ih Hladni rat je bio vreliji nego ikad i obe supersile su bile duboko posvećene razvoju sve moćnijih i smrtononijih interkontinentalnih raketa. Ali ništa nije mogalo da se poredi sa sovjetskim projektom „Раскат“, oružjem za eliminaciju američkog nuklearnog prvog udara.
Opširnije: Projekat „Раскат“, razarač kontinenata
Write comment (1 Comment) 
Svet će sigurno još dugo pamtiti Nila Armstronga kao prvog čoveka koji je prošetao površinom Meseca. Takođe je, međutim, dobro poznata činjenica da američki astronaut vrlo retko govori o legendarnom “velikom koraku za čovečanstvo”.
Opširnije: Armstrong progovorio o sletanju na Mesec
Write comment (0 Comments) 
Svemirske tehnologije, rakete koje lete u svemir, sveprisutna NASA, sve se to čini dalekim i nedostižnim stvarima za nas “obične smrtnike”, no pogledamo li kako je sve počelo jasno se vidi da baš i nije tako..
Ne znam za druge, ali ja sam fasciniran Međunarodnom svemirskom stanicom. Sama pomisao da „gore“ žive ljudi koji svakodnevno ležu i bude se u orbiti, i da pored profesionalnih dužnosti provode život u svemiru, zadivljujuća je.
Opširnije: Orbitne stanice „Салют“ i „Алмаз“
Write comment (1 Comment) 
Koja je privatna kompanija prva došla na ideju da jeftinije od države lansira rakete u kosmos? Kakve veze imaju Verner fon Braun i SS divizije s time? Da li veruješ da su Zair i Libija uključeni u priču? Predlažem ti da pročitaš priču do kraja i uveriš se da i dalje o savremenoj kosmonautici znamo jako malo.
Opširnije: OTRAG – prva privatna raketa na svetu
Write comment (0 Comments) 
Nastavak feljtona o ranim danima sovjetske, a i svetkse kosmonautike.
Opširnije: Prvi koraci ka Mesecu (ii)
Write comment (1 Comment) 
Do danas, Amerikanci su u šest „Apollo“ misija doneli ukupno 382 kg kamenja sa Mesečevog tla. Za to vreme, Sovjeti su u tri „Луна“ misije uspeli da donesu samo 327 grama. Moglo bi se reći da je time bila okončana višegodišnja „Trke za kosmos“. Posle toga, razlika između dve sile se samo povećavala.
Opširnije: Rešena misterija sondi „Луна 23“ i „Луна 24“
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
