Gde bi još mogao da postoji život, sem na Zemlji? Neka tela Sunčevog sistema poseduju osobine koje pogoduju životu.
(PRIČA O FOSILIMA)
„Pogledaj kako je interesantan ovaj kamen“- reče moj kum Milan, jednog letnjeg dana, davne, 1993. godine, pokazujući mi nožnim palcem na šareno parče stene u vodi, dok smo obojica krajičkom oka, pazili, svako svoju sitnu dečicu, koja su se igrala u plićaku Bokokotorskog zaliva...
Život na Mesecu? Danas, naravno, ne! Mesec je sasvim negostoljubiv. Njegova atmosfera, ako se ona uopšte tako može nazvati, ređa je od vakuuma koji se pravi u zemaljskim laboratorijama. Mesec je suv, izložen zračenjima iz kosmosa, izubijan i izrovan meteoritima i uopšte oskudeva svime što je za život neophodno.
Ali u prošlosti nije uvek tako bilo.
Životna sredina je živa fabrika naše planete. Ona obezbeđuje blagostanje ljudima u sadašnjosti i budućnosti, a njen veliki pad je podjednaka pretnja kako za prirodu tako i za ljude.
Ali ide se i dalje. Kako ćemo da komuniciramo sa alijenima? Ako postoje, to je ključno pitanje. Nema puno smisla da znamo da oni postoje, ako nikakav kontakt s njima ne možemo da ostvarimo.
Jedan od načina da se prikaže rizik jeste da se za svaku individuu prikaže godišnja šansa od smrti usled udara SNO. Godišnja verovatnoća sa smrtnim ishodom je proizvod a) verovatnoće da se udar dogodi i b) verovatnoće da se takav događaj odrazi na smrt bilo koje jedinke.
Ako su ova predviđanja o udaru tačna, onda su šanse za asteroidnu katastrofu u bliskoj budućnosti – mada male – veće od mnogih pretnji po naše živote od mnogih koje naše društvo danas uzima vrlo ozbiljno. U cilju diskusije, uzeli smo procenu da se takvi globalno katastrofalni sudaru dešavaju jednom na svakih 500.000 godina. Treba stalno imati na umu da učestalost možda može da bude i veća od toga, mada verovatno ne uvećana više od faktora dva. Učestalost može biti i umanjena za faktor deset.
... Zato i nije čudo što je Miro nedavno na području Trebinja otkrio novo nalazište fosila. To su uglavnom ljuštura morskih školjki, ali i zubi izumrlog morskog reptila Mosasaura.
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
III DEO (od 3)
Zastupnici “naučnog” kreacionizma često pokušavaju da se u predstavljanju javnosti predstave kao zastupnici svih onih čija su religiozna uverenja navodno ugrožena od strane evolucione teorije. Ovakav odnos između evolucione biologije i religije koji, u cilju lakšeg napada na biologiju, zagovaraju američki fundamentalisti u velikoj meri liče na tvrdnje koje su agitpropovi koristili u ideološkom obračunu sa religijom tvrdnje da je evoluciona teorija apsolutno nespojiva sa bilo kakvim religioznim pogledom na svet.
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
II DEO (od 3)
U svojim napadima na evolucionu biologiju “naučni” kreacionisti pokušavaju da stvore utisak da je to jedna čista spekulacija, pri tome još i ideološki motivisana, potpuno odvojena od ostalog dela biologije, ostalih nauka i velikih doprinosa nauke društvu. U takvom pristupu potpuno se prenebregava činjenica o centralnom i integrativnom mestu evolucione biologije u sistemu savremenih bioloških nauka, njeni teorijski* i metodološki** doprinosi drugim naukama, kao i veliki doprinosi u oblasti primenjene biologije.
