Za svakog od nas kiseonik je pojam života. Možemo izdržati najviše nekoliko minuta bez njegovog prisustva i onda gubimo svest, a ubrzo i život. Mozak ne trpi njegov nedostatak!
Naučnici su ispod ledenog pokrivača na Antarktiku otkrili sićušne žive organizme koji se hrane neorganskim jedinjenjima, što ukazuje da je život moguć i u ekstremno negostoljubivom okruženju kakav postoji na drugim planetama u Sunčevom sistemu, poput Marsa.
Broj novorođenih u svetu se drastično smanjuje – u poslednjih 40 godina za čak polovinu. No, s druge strane, daleko više novorođene dece uspe da preživi i održi se u životu. Dakle, broj stanovnika se zapravo ne smanjuje.
Pišući nedavno o značaju kiseonika na svet i život u kosmosu podsetio sam se na brojna izumiranja flore & faune na našoj planeti tokom njenog postojanja. Razlozi za to su brojni, složeni, svaki put drugačiji, i mi o njima uglavnom ne znamo mnogo već pokušavamo da ih pročitamo iz ono malo fakata koje možemo izvući iz geoloških pokazatelja kojima danas raspolažemo. Pokušajmo da kažemo nešto više o njima.
Ovaj prikaz se ne odnosi na tela Stanije ili Mimi ‘Oro’, kao ni onih koji su se najeli pasulja ili prasetine. Ovde ću pokušati da prikažem donekle idealizovan hemijski sastav prosečnog stanovnika naše planete, iako je i to teško odrediti. Verovali ili ne, sastav zavisi od godišta, pola, rase, načina ishrane, geografskog porekla, i bogtepita čega sve ne … Ipak, da vidimo kakav bi izveštaj o našoj vrsti poslali vanzemaljci kada bi nas istranžirali i hemijski ispitali.
Popularna hipoteza o nastanku života vezuje se za praistorijsku „supu“, udar munje i neverovatnu količinu sreće. Međutim, ukoliko je nova, provokativna, teorija tačna, sreća je imala vrlo malo udela u stvaranju života.
Tim profesora Filipovića na tragu velikog otkrića
Šta izaziva katastrofe? Odgovori su brojni, ali i nedovoljni, jer se često navode samo direktni uzroci koji i sami traže objašnjenje: globalno zahlađenje ili otopljenje, pad nivoa mora, udari asteroida, erupcije gama zraka itd. Ali, šta je izazvalo te uzroke?
Uslovi povoljni za život na Zemlji će vladati još 1,75 milijardi godina, ali ne i za ljude, tvrde astrobiolozi sa University of East Anglia.
Vodeći geohemičari opet se spore oko toga da li je "seme života" na Zemlji nastalo na Marsu i onda preneseno na našu planetu meteorima i erupcijama vulkana.
