Astronautika: misije

<< 'Rosetta' blog №16: Malo nauke sa „Rosette“ nakon perihela

16. februar 2016.

Uprkos kontinuiranim naporina ESA, proteklo je sedam meseci od kada je sonda „Philae“ poslednji put pozvala svoju stariju sestru „Rosettu“. Kometa 67P/Čurjumov-Gerasimenko nastavlja da se udaljuje od Sunca, što znači da mala sonda dobija sve manje i manje energije, te se smatra da će svakog trenutka pasti ponovo u hibernaciju, ovog puta zauvek.

r1

„Filino“ poslednje konačište na površini Čurija rekonstruisano na osnovu fotografija. I pored glupog položaja, očigledno je da su naučnici pokušali da maksimalno izlože solarne panele Suncu ne bi li pokupili što je moguće više energije, ali slaba vajda. (CNES)

Evropska kosmička agencija je 12. februara objavila da je prestala da preko „Rozete“ šalje naredbe za oživljavanje male „File“, mada će i dalje osluškivati u slučaju da se čudo desi. Podsetimo se da je „Fila“ sletela na Čuri u regionu Abydos 12. novembra 2014. i da je trebala da prikuplja (i šalje) podatke oko 63 sata pre nego što se akumulatori isprazne. Mimo svih očekivanja, „Fila“ je vaskrsla 26. aprila 2015. kada je povećan nivo Sunčevog zračenja, ali je „Rozeta“ tek 13. juna uhvatila slab signal u trajanju od 85 sekunsi. Nažalost, iako je veza uspostavljana čak sedam puta, bilo je nemoguće održati stabilni kontakt te su ti pokušaji 9. jula prekinuti, budući da je ESA bila primorana da pomeri „Rozetu“ na više od 200 km da bi zaštitila osetljivi orbiter od materijala koji je kometa sve više i jače izbacivala kako se približavala perihelu.

Nakon što je prošla kroz perihel 13. avgusta[1], aktivnost komete Čuri počela je da opada i, kao rezultat, „Rozeta“ je ponovo smela da se približi na manje od 45 km da bi bolje primala signale sa „File“. Ali sve to je bilo uzalud, iako je „Rozeta“ neprestano slala na slepo naredbe o aktiviranju malog lendera. Nemoguće je znati šta se TAČNO dogodilo sa „Filom“, no tehničari ESA su zaključili da se glavni problem krio negde oko predajnika sonde, jer se jedan sigurno pokvario dok je drugi radio nepravilno[2]. Sasvim je moguće da su problemi sa predajnicima bili izazvani prašinom na „Filinim“ solarnim panelima koja se nakupila tokom pojačanih aktivnosti na kometi prilikom prolaska pored Sunca, što je sprečavalo stvaranje dovoljnog napona za dalji rad. A možda se tokom meseci pozicija „File“ promenila, tako da antena više nije bila okrenuta i željenom pravcu?

 r2

„Rozeta“ je uzalud pokušavala da uoči „Filu“ pomoću svoje moćne kamere OSIRIS-REx još od
prošlog septembra.

Nalazeći se trenutno iza orbite Marsa, dnevna površinska temperatura na Čuriju iznosi oko granice od -51° C ispod koje „Filini“ akumulatori ne mogu da funkcionišu, izazivajući stanje sondine hibernacije, ako već nije u njega zapala i ranije. Paradoksalno, da je „Fila“ pala na Agilkiu („Site J“) kako je planirano, prestala bi sa radom negde oko marta 2015. za šta bi razlog bio rast temperature uzrokovan približavanjem Suncu.

U međuvremenu, „Rozeta“ se ponovo približava kometi, u sekvenci koja će kulminirati u septembru pokušajem sletanja (!) na površinu jezgra komete i predvidljivim epskim krajem misije. Trenutno, sonda je daleko 46 km od površine u „orbiti“ oblika poligona, a do jula će se spustiti na samo 10 km. Šanse da „Rozeta“ još jednom kontaktira „Filu“ praktično je ravna nuli, ali bar postoji mogućnost da će uspeti da fotografiše „Filu“ kamerom OSIRIS-REx. Ne treba smesti s umada do danas „Rozeta“ nijednom nije uspela da snimi malu sondu na površini.

Ovo je moj šesnaesti i poslednji tekst o lenderu „Fila“, ako ne računam još toliko o samoj misiji i orbiteru. Vreme je zauvek reći zbogom „Fili“, drugoj evropskoj sondi koja će sleteti na jedan strani svet. Zbogom, mala!

 r3

Kometa 67P kako ju je videla „Rozetina“ kamera OSIRIS 12. avgusta 2015. (ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team MPS/UPD/LAM/IAA/SSO/INTA/UPM/DASP/IDA).

 


[1] Kometa i naše sonde su proleteli na 186 miliona km od Sunca (1,246 AJ).

[2] Koliko znam, digitalne transmitere (prekajnike) proizvela je Talijanska kosmička agencija (ASI), tj. kompanija „Thales Alenia Space”. Predajnici za komunikaciju sa centrom u Darmštadu su radili na S-band i X-band talasnim dužinama. Talijani su napravili i solarne panele površine 62 m2, navigacijonu kameru (NAVCAM), bušilicu za uzorke (SD2), autonomni zvezdani tragač (A-STR), termalni spektrometar (VIRTIS) i brojač udara čestica prašine (GIADA).


<< 'Rosetta' blog №16: Malo nauke sa „Rosette“ nakon perihela


Philae se probudila

Lender “Fila” se javio sa komete!

AMBICIJA - Zašto je važna Rosetta?

'Rosetta' već vidi oblik svog cilja

Jjoš neki linkovi:

Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom • SVEMIRSKA SONDA "ROSETTA" Odloženo lansiranje • Roseta lansirana • Program • Poseta centru ESA • Plan susreta sa asteroidimaProlaz pored Zemlje i takmičenje • Pisma: O Rozeti • Rosetta uspela da snimi "Pariz"! • "Rosetta" spremna za kritični manevar • "Rosetta" proletele pored Marsa • "Rosetta" spremna za kritični manevar • Rosetta - Podaci o manevru u toku dana • Rosetta - snimak Marsa • O poreklu naziva misije • "Rosetta" poslala fotografije • Rosetta - skoro ubila MarsESA i NASA sarađuju • ROZETA PROLEĆE PORED ZEMLJE • Probuđena sonda se približava asteroidu • MISIJA ROSETTA - RANDEVU SA ŠTEINSOM

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži