Astronautika: misije

Svako sletanje na Mars vrlo je teško jer Crvena planeta ima atmosferu, što znači da moramo da koristimo toplotni štit kako bi zaštitili lender i, usput, moramo da koristimo padobran. Ali ta atmosfera je vrlo tanka – manje od 1% Zemljine – tako da nije moguće zaustaviti lender za meko sletanju isključivo uz pomoć padobrana, već se mora pribeći drugim sredstvima – retroraketama ili 'erbegovima'. Ali, šta bi se dogodilo da koristimo samo padobrane? Kako bi izgledala kosmičks sonda? Pa, ne moramo da zamišljamo, jer je 19. aprila Marsov dron 'Ingenuity' preleteo padobran i leđni termoštit – backshell – tokom svog 26. leta. –kapsule koja ga je, zajedno s roverom 'Perseverance', donela na površinu Marsa. Leđni termoštit i padobran sletili su na dno kratera Jezero 18. februara 2021. i od tada leže tamo, iako se padobran lagano pomerio zbog slabašnog Marsovskog povetarca.

1
Istorijska slika: krhotine na Marsu koje predstavljaju ostatke termoštita i padobrana onako kako ih je video dron 19. aprila 2022.

Padobran 'Perseverancea' (tj. 'Marsa 2020') bio je prvi čije smo sekvence otvaranja mogli da pratimo od kuće iz fotelje zahvaljujući trima redundantnim kamerama PUC ( Parachute Uplook Cameras ) smeštenim u stražnjem delu toplotnog štita (ne zadugo, jer je kineski rover 'Zhurong' takođe snimio svoj padobran nekoliko meseci kasnije). To je najveći padobran ikad korišćen na Crvenoj planeti. Obzirom da je rover 'Perseverance' uvećani klon 'Curiosityja', da ima veću težinu – 1025 kg u odnosu na 900 kg – i da je krater Jezero makar 2 kilometra viši od kratera Gale, stoga je bio potreban veći padobran, prečnika 21,5 metara. Supersonični narandžasto-beli padobran je u gornjem delu izrađen od poliestera a od najlona u ostatku kupole, dok je osamdeset kanapa izrađeno od 'Kevlara' i 'Technora'. Takođe je zanimljivo da je koristeći boje padobrana JPL odlučio da koristeći binarni kod pošalje 'tajnu poruku' koju je do trenutka sletanja znalo samo 6 ljudi u Kaliforniji (poruka je glasila 'Dare Mighty Things', što se pripisuje predsedniku T. Ruzveltu, a uz to je i moto JPL-a koji često možemo da vidimo tu i tamo).

2
Backshell
 i padobran na Marsu.

3
Drugačija perspektiva. Pali su na oko 1,5 km od rovera.

4
Padobran snimljen PUC kamerom tokom spuštanja. Inženjeri su crkavali od želje da saznaju kako se padobrani ponašaju u Marsovoj atmosferi. Materijal za padobran je proizvela privatna kompanije u Devonu, u Engleskoj.

5
Roverov padobran je odmah slikao orbiter MRO iz kosmosa kamerom HiRISE koja je teška 65 kg i svojevremeno je koštala $40 miliona.

6
Sekvenca sletanja 'Perseverancea'.

7
Poređenje padobrana koje je NASA do sada koristila u svojim misijama na Mars. 'Perseveranceov' je do sada najveći.

Ono što je najupečatljivije na 'Ingenuityjevim' slikama je loše stanje leđne školjke, koja se čini potpuno razbijenom. Kao što sam rekao, to se događa kada se na Mars sleće samo s padobranom. Brzina udara leđnog štita je procenjuje na 126 km/h. Naprotiv, ne uočava se nikakav negativan učinak toplote nastale trenjem sa atmosferom. Do sada su padobrani marsovskih misija bili vidljivi samo iz orbite ili sa prilične udaljenosti. Nijedan Nasin rover se nikada nije približio svom padobranu kako bi izbegao – vrlo malu – mogućnost da se zamrsi u njegove konopce. Do danas je jedini izuzetak napravio kineski rover, koji je 15. jula 2021. prošao na nekoliko metara od svog termoštita i padobrana. Vredi zlobno napomenuti (šta ću, takav sam) da je kineski štit mnogo bolje podneo sletanje, iako to ne mora ništa posebno da govori, budući da se radi o elementima koji nisu konstruisani da prežive kontakt sa tlom.

8
Leđni štit pre lansiranja. Vide se rupe za tegove i otvor za unošenje RTG-a na rampi neposredno pred lansiranje.

9
Ovo je ostalo od štita posle grubog sletanja.

10
Prednji i zadnji štit su činili sletnu kapsulu (aeroshell'Marsa 2020'

11
Leđni štit i padobran kineskog rovera 'Zhurong'; slika od 15. jula 2021.

12
Detalji kuneskog padobrana i štita.

'Ingenuity' je preleteo padobran i leđni štit tokom 26. po redu leta koji je obavljen 19. aprila 2022. i trajao je 159 sekundi. Helikopter je preletio vanzemaljske ostatke na visini od ~8 metara i prevalivši ukupno 360 metara. Tokom ovog leta snimio je ukupno deset fotografija. Sposobnost Marsovog drona da snima ovakve slike dokaz je nivoa poverenja u njegov tim, koji je već sposoban da se od njega naručuju prilično složeni manevri. Ovo je bio prvi put da smo iz vazduha videli padobran Marsove sonde, ostatke koji će eonima ostati na površini Crvene planete kao svjedoci želje za istraživanjem koju je imala relativno inteligentna vrsta sa susedne planete.

13

14

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • selena said More
    Ja mislim da se taj kamen nalazi u... 19 sati ranije
  • dragant said More
    Zna li se gde je zavšio kamen sa Meseca... 19 sati ranije
  • dragant said More
    Nije ovde fora u telefonu, svaki bolji... 1 dan ranije
  • vlado said More
    kao i uvek, odlican JE autor ...Drago D,... 6 dana ranije
  • vlado said More
    a SMS, od 200 din, 500 din, jednokratno... 6 dana ranije

Foto...