Astronautika: misije

1. februar. 2010.

Orion

Prototip kapsule „Orion". Razvoj „Oriona" i rakete koja bi je nosila u svemir možda će biti potpuno ugašen.

Kada se prošle nedelje predsednik Amerike Barak Obama obratio Kongresu sa svojim predlogom za budžet, NASA se našla preneražena jer je predsednik izrazio želju da se Agencija mane letova na Mesec sa ljudskom posadom, a da čitav posao prepusti privatnicima.

Ovaj zaokret bi mogao da „odvede Nasu na opravdaniji i ambiciozniji put ka budućnosti," rekao je jedan zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti. Ali ova promena je ozbiljno razljutila neke članove Kongresa, naročito iz Teksasa, lokaciji Džonsonovog svemirskog centra, i Floride, lokacije Kenedijevog svemirskog centra.

Moj najveći strah je bio spora smrt nacionalnog svemirskg programa za let ljudi u kosmos," izjavio je Republikanac sa Floride, Bill Posey.

Na Obamin zahtev, koji će zvanično biti objavljen danas, budžet Nacionalne agencije biće u toku sledećih 5 godina dopunjen sa još $6 milijardi, tako da će do 2015. fiskalne godine NASA dobiti ukupno oko $100 milijardi.

Novi dolari će u najvećoj meri da odu komercijalnim kompanijama koje će obezbeđivati transport do i od Međunarodne svemirske stanice (ISS). Do sada, NASA je za te poslove koristila svoje sopstvene svemirske letilice, šatlove, i plaćala Rusima za njihove „Progrese".

Prema novom predlogu za budžet, oko $18 milijardi bi trebalo u narednih 5 godina investirati u razvoj tehnologija kao što su stanice za gorivo u orbiti, novi tipovi motora koji bi pokretali letilice u kosmosu i robotskih fabrika koje bi mogle da kamenje sa Meseca - a možda i sa Marsa - pretvaraju u raketno gorivo.

Komercijalne rakete će zameniti „Ares I", raketu koju je NASA u poslednje četiri godine razvijala kao zamenu za šatlove, koji bi u septembru ove godine trebali da budu povučeni iz upotrebe. Među kompanijama koje će potražiti svoje mesto u biznisu svemirskog taksiranja izdvajaju se United Launch Alliance, zajednički privatni poduhvat Lockheed Martina i Boeinga, koji lansira rakete i za Ministarstvo odbrane i Nasu[1], i Space Exploration Technologies[2], mala kompanija pod vođstvom Elona Muska, osnivača internet financijskog sistema PayPal.

Govoreći na konferenciji za štampu u Izraelu prošlog četvrtka, general Čarls F. Bolden, Obamin upravnik Nase, nagovestio je nov put agencije. „Na šta će se NASA usredsrediti da bi olakšala uspeh biće ono što ja volim da nazovem 'preduzetničkim interesom'," istakao je general Bolden.

Skeptici se pitaju da li će taj komercijalni pristup biti značajno brži ili jeftiniji od dovršavanja „Aresa I" i kapsule „Orion" koja je trebalo da nosi astronaute. NASA je do sada potrošila oko $9 milijardi na „Ares I" i „Orion", poznat i kao „Constellation" projekat.

Već smo potrošili puno dragocenog vremena i milijarde dolara na razvoj ovog programa," izjavio je u e-mail poruci Republikanac iz Teksasa, Michael McCaul. „Nema smisla odbacivati plan zasnovan na 52 godina Nasinog iskustva i organizacionog znanja zarad otpočinjanja operacije koja lako može da se suoči sa kašnjenjima i neočekivanim preprekama."

Obamin predlog bi mogao dalje da nastavi demontiranje onoga što je preostalo od inicijative za svemirske letove sa ljudskom posadom koju je pokrenula Bušova administracija 2004. godine. Prošle godine srezano je $3,5 milijarde koje je Bušova adninistracija planirala da upumpa u Nasin budžet za period 2011-2013, a što je trebalo da se potroši za razvoj lunarnog modula koji je trebalo da do 2020. vrati astronaute sa Meseca.

Novi predlog povećanja budžeta planira daleko manji porast od $3 milijarde godišnje koliko je Obamina specijalna stručna komisija, oformljena na početku njegovog mandata, procenila da je Nasi potrebno da bi nastavila program slanja ljudi van niske orbite oko Zemlje.

Kao što se očekuje, Obama će zatražiti produženje rada Međunarodne stanice za pet godina, znači do 2020. godine. Prema njegovom predlogu, zahtevaće se povećanje investicija i za unapređivanje objekata u Kenedijevom svemirskom centru.

Slanje šatlova u penziju koštaće najmanje 4.600 od 15.000 radnih mesta u Kenedijevom centru. Doduše, zvaničnici administracije kažu da će inicijativa za komercijalna lansiranja otvoriti novih 1.700 radnih mesta na Floridi, ali ta cifra je bazirana na projekcijama Saveza komercijalnih letova, odn. grupe zainteresovanih.

Seli K. Rajd, bivša astronautkinja koja je bila u Obaminoj komisiji, izjavila je da nju ohrabruje povećanje budžeta za Nasu, naročito ako se sagleda u svetlu planiranih zamrzavanja domaće potrošnje za ovu godinu na svim nivoima.

Njihov plan je slanje ljudi van Zemljine orbite, i to su dobro formulisali," kaže dr Rajd. „Mislim da je najbolji način za procenu ovog plana, kada se pokrene, zapitati se da li je administracija dala Nasi sredstva za ono za šta je ona tražila."

Meni se čini da je odgovor: da," kaže dr Rajd, na osnovu brifinga na kome je prisustvovala. Očigledno je da administracija plaira za Nasu potpuno inovativan pristup.

 



[1] Radi se o potrošnim lansirnim sistemima - „Delta II", „Delta IV" i „Atlas V". Ovo „potrošni" znači da su stepeni rakete tako konstruisani da budu korišćeni samo jedamput, za jedan let.

[2] Svemirska transportna kompanija poznata i pod imenom „SpaceX". Razvili su rakete „Falcon 1" i „Falcon 9", ali i raketne motore Merlin, Kestrel, i Draco i seriju orbitnih kapsula „Dragon".

Relevantni linkovi

AMERIKANCI ODUSTALI OD MJESECA

NASA ODUSTAJE OD MESECA!?
28.01.2010.

Nasa odustaje od Meseca??
29.09.2009.

50 GODINA NASE

29. jula 1958. godine osnovana je Nasa. Tim povodom objavljujemo izvod iz članka NASA - PRVIH 50 GODINA koji je objavljen u 32. broju Astronomije.

Budžet Nase

 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar