Astronautika: misije

Misije

Lansiranje 'Elektro-L' i budućnost rakete 'Proton'

18

24. decembra 2019. godine, u 12:03 UTC državna korporacija 'Роскосмос'lansirala je raketu 'Протон'sa meteorološkim satelitom 'Електр-Л' №3. 'Протон-M'/'Блок ДМ-03'poletio je s rampe ПУ-24 sa Lokacije 81 kosmodroma Bajkonur. Nakon tri uključivanja stepena 'Блок ДM-03', satelit je smešten u geostacionarnu transfernu orbitu nakon 6 sati i 37 minuta od lansiranja. Ovo je druga misija ove verzije 'Protona' ove godine, nakon lansiranja u julu koje je ponelo kosmičku opservatoriju 'Спектр-РГ'. Iako je 'Протон' – hipergolična raketa – proizvedena u kompaniji 'Хруничев''Блок-ДМ' – koji koristi kerolox pogon – delo je kompanije РКК 'Энергия'. Bio je to peti let ove verzije veteranskog stepena 'Блок-Д', izvorno razvijenog za lunarni program '7К-Л1' iz 60-ih, iako su prve dve misije završile neuspehom.

Sayonara Ryugu!

h3

Nakon tačno 503 dana provedenih u orbiti oko malog asteroida udaljenog 252 mil. km od Zemlje, japanska sonda 'Hayabusa 2' je 13. novembra 2019. u 10:05 (po brodskom vremenu) napustila ovaj svet i krenula ka Zemlji. Japanci su ko pravi Japanci obezbedili da je sve do 19. novembra svako ko se zakači na sajt mogao da u real-timeu prati udaljavanje asteroida posredstvom male brodske kamere ONC-T. Posle toga, sonda je izvela manevar neophodan za pravilnu orijentaciju jonskih motora i asteroid se zauvek izgubio iz objektiva kamere.

 

Obećavajući napredak na 'ExoMarsovom' padobranu

em1

Evropa i Rusija puno očekuju od misije 'ExoMars 2020'. Njen prvi deo je imao polovičan uspeh: orbiter TGO je na zadatku još i danas, dok se lender 'Schiaparelli' razbio o površinu. Sledećeg leta nas očekuje uzbudljiv nastavak: ruski lender 'Kazačok' će poneti rover 'Rosalind Franklin' koji bi trebalo da radi makar do 2022. Pripreme su u punom jeku, pa da vidimo dokle su stigle...

Problemi u prvoj misiji 'Boeingovog' broda 'Starliner'

bs20
Dobra vest je da je 'Starliner' napokon otišao u kosmos nakon godina odlaganja. Loša vest je da sâm ulazak u orbitu nije pošao kako se očekivalo, pa svemirski brod neće moći da se spoji sa Međunarodnom stanicom (ISS). Prvi 'Starliner' je besprekorno poletio bez posade 20. decembra u 11:36 UTC sa rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral nošen raketom 'Atlas V 422' (N22). Bila je to misija OFT (Orbitalni Flight Test) za program 'Starliner' a AV-080 za 'Atlas V'. To je bio prvi put da je korišćena verzija N22 slavne rakete 'Atlas V', opremljene prvim stepenom sa ruskim motorom RD-180 i drugim stepenom 'Centaur' sa dva motora RL-10-A-4-2 (umesto samo jednog RL-10 koji nosi ostale verzije 'Atlasa V'). Brod se pravilno odvojio i ušao u privremenu orbitu visine 71×181 km i nagiba 51,6°, to jest u gotovo suborbitalnu trajektoriju. 

 

NASA odlučila gde da stavi znak X na asteroidu

b9

NASA ima malu ali ubitačnu porodicu srednje skupih kosmičkih letilica, od kojih svaka košta kao pola vojnog mlaznjaka. O 'New Horizonsu' smo čitali svašta, o 'Junoni' sam pisao pre par dana, pa da kažem šta ima novo sa 'OSIRIS-RExom', sondom koja je već godinu dana u orbiti oko asteroida Benu i čeka priliku da uzme makar 60 grama prašine i onda – bež' kući.

 

'Triton Hopper': nuklearna sonda za istraživanje najvećeg Neptunovog meseca skokovima

1
Možemo li da istražujemo ledene svetove Sunčevog sistema sondom koja bi skakala po površini koristeći snagu radioizotopskog generatora (RTG)? Prošle godine sam pisao o zanimljivim predlozima misija koje je predložila Nasina grupa za napredne i inovativne koncepte, NIAC. Tu je pomenut vrlo neobičan koncept: pomoću toplote koju stvara RTG zagrevao bi se led na površini i stvorio mlazove gasova koji bi omogućili sondi da 'skoči' kako bi izvela suborbitno putovanje. Zanimljivost ove varijante nuklearnog pogona je u tome, što bi se za razliku od tradicionalnih termičkih nuklearnih motora, umesto nuklearnog reaktora koristio RTG. RTG-ovi su vrlo sigurna tehnologija koja je dokazala svoju pouzdanost poslednjih decenija. Uz to bi se kao pogonsko gorivo koristio površinski led, što bi značajno uštedelo na težini letilice.

Uran, Neptun ili Kajperov pojas: šta treba prvo istražiti?

1

Koje su dve najmanje proučene planete u Sunčevom sistemu? Bez sumnje, Uran i Neptun. Sonda 'Voyager 2' samo je nakratko posetila dvojicu divova 1986, odnosno 1989. godine, dok su ostale planete istražene sa najmanje dve kosmičke misije. Ne čudi što je Uranov sistem satelita daleko najmanje poznat od svih. Kao da to nije dovoljno, Uran i Neptun su ledeni divovi....

 

Kako sam jahao 'Voyager 1' (i vratio se na ručak) (3)

vn1

...Na jednom od dva kraća nosača, na sigurnoj daljini, postavljena su tri RTG-a (radioisotopska termoelektrična generatora) koji pokreću svemirsku letilicu (rekoh već, predaleko je od Sunca da bi solarni paneli predstavljali opciju[1]). Svaki RTG sadrži radioaktivni oksid plutonijuma-238 kao izvor toplote, i termoelektrični pretvarač (silicijum-germanijumski termoelemenat).

 

Kako sam jahao 'Voyager 1' (i vratio se na ručak)

v6

Čitao sam da mnogi zamišljaju kako da odu na Mars, pa su čak spremni da to urade u jednom pravcu. Nema nazad kući! Nisam toliko radikalan, ali mi često padne na pamet 'Šta li sada rade Voyageri?' i zamišljam kako bi bilo sesti jedno pola dana u jedan od njih i provozati se. Zašto? Čini mi se da dok god se s njima održava veza, oni će predstavljati naše graničare i osvajače kosmosa u bukvalnom smislu.