Astronautika: misije

Misije

Voyager 2 nastavio sa radom nakon isključivanja instrumenata radi uštede energije, javlja NASA

3

Očekivalo se da će 'Voyager 2' trajati samo 5 godina, ali on i dalje radi 42,5 godine nakon lansiranja. Posle tolikih godina i milijardi prevaljenih kilometara, svaka vest o ovim sondama jeste vest.

Šta će nam novi uzorci sa Meseca?

Uzorci1

Kina će ove godine lansirati sondu 'Chang'e 5' za donošenje uzoraka sa Meseca, tačnije iz područja Mons Rümker, u Okeanu oluje (Oceanus Procellarum). U narednim godinama i druge će sonde doneti nove uzorke na Zemlju. Ali za šta? Između 1969. i 1972. misije 'Apolona' su donele 382 kg stena i lunarnog regolita, čemu moramo da dodamo 300 grama koje su donele sovjetske 'Лунe'. Nije li to više nego dovoljno? Pogotovo jer su, kako se nedavno saznalo, neki od ovih 'Apolonovih' uzoraka još na čekanju za analizu.

 

Dva ruska satelita 'love' američki špijunski satelit

8

Špijunska igra u kosmosu. Liči na neki film o Džejms Bondu, samo što se trenutno odvija između dva ruska satelita i jednog američkog. Priča je započela 25. novembra 2019. godine, kada je Rusija lansirala satelit 'Kosmos 2542' sa kosmodroma Pleseck pomoću rakete 'Sojuz-2.1v' (light verzija tradicionalnog 'Sojuza' bez četiri bočna bustera). Satelit se doskora nalazio u polarnoj orbiti visine 370×860 km i nagiba 97,9°. Prava priroda 'Kosmosa 2542', kao i njegov dizajn, ostaju nepoznati; zna se samo da je to vojni satelit. Zanimljivo je da se 'Kosmos 2542' nalazio u gotovo istoj orbitnoj ravni – samo 1° razmaka – od američkog špijunskog satelita 'USA-245'.

Velika dilema: Uran ili Neptun?

UN2

U naučnoj zajednici postoji određeni konsenzus da sledeća Nasina skupa misija – klase 'Flagship' – mora da cilja ili na Veneru, ili na Uran i Neptun (Mars ima sopstveni nezavisni istraživački program). Istraživanje Venere je moguće pomoću misija tipa 'Discovery' ili 'New Frontiers', koje su jednostavnije i jeftinije, ali kvalitetno istraživanje ledenih divova praktično je nemoguće ukoliko ne bude uključena složena i napredna sonda. Na zahtev američkog Kongresa, NASA je 2015. započela proučavanje mogućnosti slanja misije na Uran i Neptun otprilike oko 2030. godine, o čemu sam krajem prošle godine napisao veliku seriju priča. Nažalost, priroda se urotila ne bi li ovu misiju učinila sve sem jednostavnom.

Godinu dana od istraživanja najudaljenijeg objekta do sada u istoriji

5

Često se pitam šta sad radi 'New Horizons'? Iako je skoro duplo lakši od 'Voyagera' – trenutno ima nešto više od 410 kg – ipak je imao napornu karijeru. Devet godina je leteo rekordnom brzinom do Plutona a onda još tri do tajanstvenog Kajperovog asteroida. Podataka nema šta sad radi, ali znam da se veza redovno održava i da je sonda u dobrom stanju. Rekli su da će NASA pokušati da istraži još jedan Kajperovac ali još nije doneta konačna odluka. Pročitaj zašto.

Kosmička retrospektiva 2019.

29

Već tradicionalno, pogledajmo kosmički saldo za 2019. Izvršeno je ukupno 102 orbitna lansiranja, što je manje nego 2018. (114), ali još uvek više od proseka za ovu deceniju. Kina je, već drugi put za redom, zemlja sa najviše lansiranja (34), prilično ispred druge Rusije (25). Ameri su na trećem mestu sa 21. lansiranjem, mada bi to moglo da bude i 27 ako uvrstimo 6 lansiranja raketa 'Electron' koje je kompanija 'Rocket Lab' izvršila za Novi Zeland ('Rocket Lab' je rođena kao novozelandska privatna kompanija, ali je to danas američka kompanija).

Juriš na Mars

mars EURUSSIA

Četiri mušketira ove godine kreću na Mars

Mars... nama je to svijet najsličniji Zemlji. Fotografije krajolika ne razlikuju se odveć od fotografija kakve možemo napraviti na Zemlji, OSIM u jednom sitnom detalju; tamo (zasad) nema tragova života. 

 

Lansiranje 'Elektro-L' i budućnost rakete 'Proton'

18

24. decembra 2019. godine, u 12:03 UTC državna korporacija 'Роскосмос'lansirala je raketu 'Протон'sa meteorološkim satelitom 'Електр-Л' №3. 'Протон-M'/'Блок ДМ-03'poletio je s rampe ПУ-24 sa Lokacije 81 kosmodroma Bajkonur. Nakon tri uključivanja stepena 'Блок ДM-03', satelit je smešten u geostacionarnu transfernu orbitu nakon 6 sati i 37 minuta od lansiranja. Ovo je druga misija ove verzije 'Protona' ove godine, nakon lansiranja u julu koje je ponelo kosmičku opservatoriju 'Спектр-РГ'. Iako je 'Протон' – hipergolična raketa – proizvedena u kompaniji 'Хруничев''Блок-ДМ' – koji koristi kerolox pogon – delo je kompanije РКК 'Энергия'. Bio je to peti let ove verzije veteranskog stepena 'Блок-Д', izvorno razvijenog za lunarni program '7К-Л1' iz 60-ih, iako su prve dve misije završile neuspehom.