Astronautika: misije

Misije

'Boingov' predlog za lunarnu misiju 'Artemis 3'

b7

'Artemis 3' – kako se misija sada zove, trebalo bi, prema planovima Trumpove administracije, da pošalje dva astronauta na Mesečevu površinu negde 2024. Misija, ranije poznata kao 'EM-3' (Exploration Mission 3), biće treća raketi 'SLS' i druga posada ovog lansera. Da bi sletanje na Mesec postalo stvarnost, moraju se najpre lansirati dva modula lunarne stanice 'Gateway' – 'PPE' i 'HALO' – kao i tri elementa Mesečevog modula 'HLS' (Human Landing System). Ovih pet elemenata odleteće do lunarne orbite tipa NRHO (Near Rectilinear Halo Orbit) uz pomoć drugih komercijalnih raketa a ne SLS-a i biće spremni kada stigne brod 'Orion' iz misije 'Artemis 3'.

 

Kad će Japanci na Mesec?

SLIM2

Zanimljivo je pratiti neku kosmičku misiju jer se uvek nauči mnogo toga. Ali povremeno je moguće naučiti mnogo i iz misija koje još sede na Zemlji i čekaju lansiranje. Šampion planete je džin, teleskop JWST, koji je do sada pojeo preko $10 milijardi. Ali sada sam se nameračio na jednu japansku sondu, čije lansiranje sam najavio još pre 5 godina. Još nije poletela, a kad će – ne zna se. Seč je o neobičnom horizontalnom lunarnom lenderu 'SLIM'.

 

'Hayabusa 2': Gudbaj Rjuga!

h2dd1

Svakom ko voli i sa mnom prati trenutno najinteresantniju sondu u solarnom sistemu, japansku 'Hayabusu 2', sigurno će da lakne: letilica je posle 1805 dana provedenih u kosmosu, od čega čak 503 u orbiti oko asteroida Ryugu, krenula kući. Kada za godinu dana bude sletela u Australiju, doneće dragoceni poklon – nekoliko grama (možda više?) prašine i kamenčića sa tajanstvenog asteroida. Time će se završiti ekspedicija duga 5.240.000.001 km.

 

Stopama 'New Horizonsa': orbiter oko Plutona

1

Pre 2015. mnogi su očekivali da će Pluton biti 'dosadan', mali zaleđeni svet bez ikakvih spomena vrednih geoloških aktivnosti. Ali kada je 14. jula te godine Nasin robot 'New Horizons' nadleo planetu patuljka, iznenađenje je bilo golemo: ogromni azotni glečeri, planine vodenog leda, kriovulkani, planinski lanci sa vrhovima pokrivenim metanskim snegom, organska jedinjenja na površini, nekoliko slojeva magle koja pluta atmosferom, pa čak mogući globalni podzemni okean. Ukratko, složen i fascinantan svet. Ali sve što smo saznali o Plutonu bilo je zahvaljujući kratkom preletu od nekoliko sati, za koje smo uspeli da pregledamo svega 40% površine u relativno visokoj rezoluciji. Sigurno da ova patuljasta planeta još uvek krije mnogo misterija ali džaba, jer se tamo nećemo vratiti makar još nekoliko decenija. Ili možda hoćemo?

'AIM' – misija na asteroid koja neće nikad poleteti

aim11

Izgleda da se istraživanje asteroida polako penje na ranglisti prioriteta ne samo Nase već i ostalih agencija. Japanci su tu, normalno, neprikosnoveni, jer su do sada sakupili deliće prašine i kamenja sa već dva mala tela. Za mesec dana 'Hajabusa 2' kreće kući posle 6-godišnje ekspedicije a uzorke očekujemo u laboratorijama 2022. Šta za to vreme radi Evropa? Ima li ESA svoje planove? Velika je greška što zbog politike ne mogu da sarađuju s Rusima, a sa Nasom im stvarno teško ide (primera je bezbroj).

 

'Hayabusa 2' poslala svoj poslednji rover na Rjugu

h2

Skidam kapu ovim Japancima! Početkom meseca, njihova misija na asteroid Rjugu postigla je svoj vrhunac. Ova letilica na jonski pogon za prikupljanje uzoraka lansirala je mali rover 'MINERVA-II2' na površinu. Bio je to poslednji od 4 rovera koji je 'Hajabusa 2'poslala na Rjugu. Nažalost, nije sve proteklo kako valja...

 

Prvi naučni rezultati misije 'Hayabusa 2'

he1

Od svih misija trenutno u akciji, meni lično je najzanimljivija japanska 'Hajabusa 2'. Nije ni čudo jer su Japanci neprevaziđeni majstori u istraživanju malih tela. Pišući jednu od mojih dramski najinteresantnijih e-knjiga, 'Hajabusa – lovac na uzoke asteroida' toliko sam se oduševio japanskim međuplanetnim programom da je pisanje e-knjige o 'Hajabusi 2' bio samo logičan nastavak. Posle toga sam napisao još nekoliko nastavaka, pokrivajući većinu bitnih događaja u istraživanju asteroida Rjugu. Poslednji put sam pisao povodom nastanka veštačkog kratera na asteroidu i lansiranja male kamere koja je snimala čitav događaj! Za ovih 15 meseci koliko sonda vrti oko asteroida, dvaput je pokupila uzorke malog asteroida i izvršila mnoga istraživanja. Šta danas znamo o asteroidu čiji je prečnik jedva nešto veći od 850 metara?

Kineska sonda 'Huoxing 1' spremna za let na Mars 2020. godine

k8

Sledeće godine Kina planira da pokrene ambicioznu misiju na Mars. To neće biti prvi pokušaj, jer je 2011. mali 'Yinghuo 1' poleteo zajedno s nesretnom ruskom sondom 'Фобос-грунт', ali, ako sve pođe dobro, biće to prva kineska sonda koja će sleteti na Crvenu planetu. Zaista neverojatna stvar je da, uprkos prvom stvarnom kineskom pokušaju sletanja na Mars, misija uključivati orbiter i rover koji će meko sleteti unutar sletne kapsule. Misija je krštena kao 'Huoxing 1' (火星 一号), što doista nije baš originalno ime, jer huoxing ('vatrena zvezda') na mandarinskom znači upravo 'Mars'.

 

Proradila bušilica lendera InSight

PIA23376 16

Već smo pisali da je lender Insight na samom početku svoje misije upao u velik problem. Njegov osnovni zadatak bio je da specijalnom bušilicom prodre pet metara u tlo Marsa te da meri njegovu unutrašnju temperaturu i tako pruži naučnicima podatke za dalje izučavanje unutrašnje strukture susedne planete. Za taj zadatak brižljivo je izabrano mesto sletanja lendera, kako bi bušilica mogla da prodre u tlo. Ali – bušilica se zaglavila.