NASA je održala prvu press konfverenciju na kojoj je podnet izveštaj o sletanju i stanju rovera Perseverance.
Opširnije: Perseverance: Prvi dan na Marsu
Write comment (0 Comments) 
Kako je i planirano Nasina misija se spustila u predviđeno vreme na predviđeno mesto (?) na Marsu.
Opširnije: Nasina letelica uspešno sletela na Mars
Write comment (3 Comments)
U četvrtak, 18.2.2021, posle 7 meseci leta, robotska letilica Perseverance (Istrajnost) sleće na Mars. Dire
ktan prenos sletanja u krater Jezero počinje u 20:15 po našem vremenu (EST 2:15 pm) i možete ga pratiti na Nasinoj veb lokaciji i na Nasinom Jutjubu kanalu.
Ili, prenos gledajte iz Astronomskog magazina od 20:15
Touchdown, kontakt sa Marsovom površinom je planiran za 21h i 54 minuta!
Opširnije: Letelica Perseverance se spušta na Mars!
Write comment (0 Comments) 
Robot rover slijeće na Jezero
Večeras u 21:55 sati po našem vremenu američka letjelica Mars Perseverance Rover nakon višemjesečnog puta u međuplanetarnom prostoru slijeće na Marsovu površinu u krater Jezero (baš Jezero, naš toponim).
Opširnije: Vežite se - Slijećemo
Write comment (0 Comments) 
Kineska sonda 'Tianwen 1' ušla je u orbitu oko Marsa 10. februara 2021. Tako je Kina postala šesta zemlja čija je letilica ušla u orbitu oko Crvene planete – zanimljivo, manje od jednog dana nakon što su Ujedinjeni Emirati to isto uradili sa sondom 'Al Amal'. Ulazak u orbitu se dogodio nakon 202 dana leta, dok se Mars nalazio na udaljenosti od 192 miliona kilometara od Zemlje. Trenutno se u orbiti oko Marsa nalaze sonde: 'MarsOdyssey' (NASA), MRO (NASA), MAVEN (NASA), 'Mars Express' (ESA), 'ExoMarsTGO' (ESA / Rusija), 'Mangalyaan' (Indija), 'Al Amal' (UAE) i 'Tianwen 1' (Kina). Ovim sondama treba dodati dve Nasine misije koje su još uvek aktivne na površini Marsa: 'InSight' i 'Curiosity'.
Opširnije: Kineska sonda 'Tianwen 1' stigla do Marsa
Write comment (6 Comments) 
UAE
Tačno po predviđenom planu, posle 7 meseci leta, prva je u orbitu Marsa ušla letilica Nada (arb. Al-Amal) Ujedinjenih Arapskih Emirata u utorak 9.2.2021. Time su UAE postala peta nacija koja je uspela da pošalje svoju letilicu do Marsa. To je ujedno i prvi međuplanetarni let UAE. Dolazeći brzinom od 74.000 km/h motori su morali da rade 27 minuta da bi usporili letilicu toliko da je mogla da uđe u eliptičnu putanju oko Marsa.
KINA
Dan posle, 10.2.2021, u sredu, u orbitu Marsa ušla je i ambiciozna kineska letelcia Tiavein-1 (天问) opremljena brojni sofisticiranim instrumentima. Letilica se sastoji iz tri dela: orbitera, koji će ostati u orbiti Marsa i služiće kao relej za komunikaciju lendera sa Zemljom, lendera koji će se sleteti na Mars i rovera koji će izaći iz lendera i istraživati okolinu sletanja.
Opširnije: Dve letilice ušle u orbitu Marsa
Write comment (0 Comments) 
Do Marsa ovog meseca stižu čaktri letelice iz tri zemlje.
Opširnije: Februar: veliki mesec Marsa
Write comment (0 Comments) 
NASA je prošle nedelje tiho odložila svoje planove u vezi ugovora o izgradnji lunarnh lendera za ljudsku posadu. Dolazak Trampa za predsednika SAD, i njegove administracije, bila je vetar u jedra za povratak ljudi na Mesec, mada to kod nas nije bilo prepoznato od mnogih. Trampovim odlaskom desilo se očekivano. Bajdenova administracija ima druge nacionale priorite, tako da odlaže brze korake kojim je Trampova adminstracija htela da pošalje čoveka na Mesec 2024. god.
Opširnije: Usporenje u američkom povratku čoveka na Mesec
Write comment (0 Comments) 
(ili istorija sistema za spuštanje 'Perseverancea')
Nasin rover 'Perseverance' je težak 1025 kg i predstavljaće najtežu sondu koja je ikad dospela na površinu Marsa. Pre toga, to je bio 'Curiosity' sa 900 kg. Za to treba zahvaliti genijalnom sistemu za spuštanje nazvanom Sky Crane ('Nebeska dizalica'). Ali kako su Nasini inženjeri došli do ove neobične tehnike? Postoje li druge mogućnosti za sletanje velikih sondi na Crvenu planetu?
Opširnije: Kako spustiti tešku sondu na Mars
Write comment (3 Comments) 
Još pre pet godina, zapovednik Ekspedicije 46 međunarodne orbitne stanice (ISS) Scott Kelly objavio je tweet u kojem je pokazao ono što je trebalo da bude prvi cvet u kosmosu (inače, primerak je bio iz roda cinija). Svako ko zna išta o kosmičkoj trci zna da je to bila laž, jer je tokom proteklih decenija bilo na desetine eksperimenata s orbitnim skivenosemenicama. Kao što je bilo logično za očekivati, vest je praktički odmah odjeknula u ruskim medijima i mnogi su ogorčeno odgovorili da, zapravo, malerozni Kelijev cvet nije prvi u kosmosu. Ova čast pripada cvetovima vrste Arabidopsis thalianaa posadili su ga kosmonauti Anatoli Berezovoj i Valentin Lebedev u avgustu 1982. na stanici 'Saljut 7'. Ali najsmešnije je bilo to što Kelijev cvet ne da nije bio prvi cvet u kosmosu, već da nije bio ni prvi na ISS!
Opširnije: Koji je prvi cvet odleteo u kosmos?
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
