- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: nedelja, 06 decembar 2020 00:36
-
Autor Draško Dragović
Ako se ijedna tema u aeronautičkom sektoru stalno ponavlja, onda su to sistemi za lansiranje iz vazduha. Ideja je izvanredno stara, ali do sada je uspelo da prođe samo par projekata[1]: 'Northrop Grummanova' raketa 'Pegasus' i 'Launcher One' kompanije 'Virgin Orbit'. Ali to nije prepreka za nove projekte raketa koje s vremena na vreme koriste avion kao prvi stepen. Poslednji su 'Talon-A' i 'Ravn X', dva vrlo spektakularna projekta koja bude vrlo ozbiljne sumnje u njihovu održivost. 'Ravn X' američke aeronautičke kompanije 'Aevum', koju je pre četiri godine osnovao nje izvršni direktor Jay Skylus. Novina kod 'Ravna X' je u tome da je prvi stepen avion bez posade, tj. dron! Težina aviona je 25 tona i, uprkos elegantnom i pojednostavljenom obliku borbenog aviona, podzvučan je. Sama mikroraketa je mala dvostepena raketa na tečno gorivo sposobna da ponese u orbitu oko 100 kg. Prema 'Aevumu', za godinu ipo biće spremni za svoju prvu misiju.
Opširnije: 'Ravn X' i 'Talon-A', dva nova sistema za lansiranja iz vazduha
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: utorak, 17 novembar 2020 13:02
-
Autor Draško Dragović
13. novembra 2020. u 20:32 po našem, raketa 'Atlas V' 531 korporacije 'ULA' uzletela je s rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Canaveral (Florida). Bila je to misija AV-090 rakete 'Atlas V', ali zanimljiva stvar bio je teret, vojni satelit NROL-101, poznat i kao USA-310
Opširnije: Lansiran tajanstveni vojni satelit NROL-101
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: nedelja, 15 novembar 2020 13:02
-
Autor Draško Dragović
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
ATLAS V:
551
Kao klasičan ljubitelj Teorija zavera i tradicionalni rusofil, bio sam oduševljen kada sam pre puno godina pročitao da tada glavnu američku raketu pokreću sovjetski motori! Tada sam prvi put čuo da u SAD pored poznatih balističkih nuklearnih projektila postoje i istoimene kosmičke rakete – zovu se 'Atlas'. Danas ću reći (po)nešto o ovom ponosu američkog raketaštva, čijih je ipak preko 2/3 korisnog tereta bilo vojno-špijunske namene.
Opširnije: Atlas V 551
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: petak, 13 novembar 2020 22:02
-
Autor Draško Dragović
Lansiranje stvari u kosmos nekada je spadalo u domen državnih agencija koje su radile s velikim aeronautičkim dobavljačima. Ali stvari su se promenile. U poslednja dve decenije, startap kosmičke kompanije su pokazale da mogu da se takmiče sa svojim većim kolegama, a u nekim slučajevima da budu i ispred njih.
Opširnije: Štaće nam NASA kad imamo SpaceX?
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: subota, 24 oktobar 2020 00:01
-
Autor Draško Dragović
Uprkos procenama mnogih, i u svetu ali i među našim čitaocima pa i mene samog, Rusi nekako taljigaju svoj program letova u kosmos sa posadom. 'Roskosmos' planira da to izvede putničkim brodom 'Orao'. Prije nekoliko mjeseci razgovarali smo o planovima Roscosmosa da izvede prve letovenovog ruskog broda s posadom 'Arjol'.
Opširnije: Formira se ruski brod 'Orel'
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 19 oktobar 2020 18:02
-
Autor Draško Dragović
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
SPIRAL:vazdušno-orbitni raketoplan
'Spiral' je jedan od najambisioznijih ali i najtajnijih projekata u istoriji sovjetskog vazduhoplovstva. Tek danas, pola veka kasnije, moguće je sagledati u pravom svetlu istinu o ovom zapanjujućem ansamblu...
Opširnije: SPIRAL - vazdušno-orbitni raketoplan
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: utorak, 13 oktobar 2020 13:07
-
Autor Draško Dragović
Nakon sukoba u Ukrajini 2014, Rusija je odlučila da stvori potpuno nezavisni projekat orbitne stanice kao 'plan B' za slučaj da globalno sučeljavanje sa SAD-om eskalira do točke da onemogući suživot na Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS). Ova stanica, poznata kao ROS – Rasiskaja Orbitalnaja Stancija (rus. РОС, Российская Орбитальная Станция) – trebala je da bude formirana od najnovijih modula u ruskom segmentu: 'Nauka' (MLM), 'Pričal' (UM) i NEM, uz nekoliko manjih. U nedostatku sporazuma o obnovi saradnje na ISS-u, Rusija bi 2024. godine odvojila ove module od Međunarodne stanice kako bi formirala sopstvenu. Šta je s tim planovima? Pa, nedavno je 'Roskosmos' pretresao svoju strategiju i objavio važne vesti. Državna korporacija sada predviđa četiri scenarija za budućnost, od više do manje realnih. Prvi, i najrealniji, sastoji se od održavanja operacija na ISS-u kao do sada do 2028. ili 2030. Znači nema vlastitih stanica. Drugi scenario uključuje stvaranje ROS stanice s modulima iz ruskog segmenta, kao u predlogu iz 2014, s tim što bi se odvajanje izvelo već 2026. godine.
Opširnije: Nova ruska orbitna stanica 'ROSS'
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: subota, 27 jun 2020 00:04
-
Autor Draško Dragović
Budući kosmički brod 'Аrjol' – 'Oрëл' ('orao' na ruskom) – jedna je od ključnih valuta ruskog kosmičkog programa. Iako je njegovo konstruisanje započeto 2009. pod imenom 'PPTS', 11 godina kasnije još nije poleteo. U tom procesu je pretrpeo višestruke promene u dizajnu i nazivu: prvo 'PPTS', zatim 'PTK-NP' – akronim od 'budući putnički brod nove generacije', službeno ime koje je zadržao do danas – zatim 'Federacija' i, konačno, 'Arjol'. Vremenom se takođe menjala i njegova raketa. Prvo je stvorena ad-hocraketa, 'Rus-M', koja je otkazana. Kasnije ju je zamenila 'Angara A5P' a nakon sukoba u Ukrajini odlučeno je da se koristi novi, manje snažni 'Sojuz 5'/'Irtiš', lansiran sa Bajkonura. Napokon, sadašnji čelnik 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, odlučio je da se vrati 'Angari A5P' ali lansiranoj sa Vastočnog. Podsetimo da je Rogozin takođe bio kolovođa promene imena 'Federacije' u 'Arjol' ('Federacija' je bila previše ženstvena).
Opširnije: Prvi letovi ruskog putničkog broda 'Orel'
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
