SLS (space launch system, sistem za svemirska lansiranja) je najmoćnija Nasina raketa za iznošenje teških tereta u orbitu u koju je do sada uloženo 20 milijardi dolara. Ono čemu se šaputalo, sada je Charlie Bolden (Ćarli Bolden) rekao glasno.
Opširnije: SLS raketa odlazi u istoriju
Write comment (1 Comment) 
Pišući nedavno o kvaru jednog od računara na Nasinom roveru 'Curiosity', zainteresovao sam se za 'mozgove' sondi o kojima pišem već godinama. Neki od njih već decenijama rade u najekstremnijim uslovima, na niskim temperaturama, bombardovani kosmičkim zračenjem, oslanjajući se na sebe, svoj po pravilu skromni hardver i genijalnos tehničara na Zemlji, od kojih mnogi nisu bili ni rođeni kada je dotični računar projektovan.
Opširnije: Mikroprocesori u kosmičkim letilicama
Write comment (3 Comments) 
Priča o džinovskoj raketi 'Nova' prava je zagonetka za istoričare osvajanja kosmosa. Može se reći da postoje dva potpuno različita 'Nova' programa. Prvi se pojavio krajem 50-ih i trajao je tokom ranih godina naredne decenije. Cilj ovog početnog programa 'Nova' bio je stvaranje dovoljno snažne rakete za lansiranje lunarnog broda u diretnu uzletnu trajektoriju, to jest, bez ulaska u nisku Zemljinu orbitu. Bilo je mnogo 'Novih', ali među svim predlozima ističe se početni dizajn 'Saturna C-8' iz Nasinog Marshallovog Centra (MSFC) – pod rukovodstvom Wernhera von Brauna – dizajn koji detaljno možemo da vidimo u ovim infografikama koje je napravio G. de Chiara:
Opširnije: Džinovske rakete – deo IV
Write comment (0 Comments) 
Buduća varijanta rakete Dugi marš 8 biće delimično ponovo upotrebljiva tako što će prvi stepen moći da vertikalno poleti i sleti, slično Falcon raketama koju proizvodi američka privatna transportna kompanija SpaceX.
Opširnije: I Kina najavila ponovo upotrebljivu raketu
Write comment (3 Comments) 
Nakon šest godina, 'Roskosmos' je lansirao drugu raketu 'Angara A5', najmoderniju i najtežu raketu dostupnu danas u Rusiji. 'Angara A5'/'Briz-M' uzletela je 14. decembra 2020. u 03:50 po našem s rampe broj 1 (PU-1) kosmodroma Pleseck. Cilj ove probne misije, krštene kao A5-2LM, bio je postavljanje tereta u geostacionarnu transfernu orbitu nakon četiri paljenja gornjeg stepena 'Briz-M'. Teret, nazvan IPM ili IPM-2, u teoriji je sličan onom koji je u prvij misiji 'Angara A5' postavila u orbitu 23. decembra 2014. Međutim, postoje glasine da je ovo lansiranje moglo da ponese i neki tajni vojni objekat u orbitu . Ovo je bilo 106. lansiranje u orbitu 2020. i 15. u Rusiji ove godine, što je neobično niska brojka (zemlja je lani izvela 20 orbitnih lansiranja). Bilo je to i treće lansiranje u porodici, računajući let 'Angara 1.2PP' u julu 2014. (ovde bi mogla da se dodaju i tri lansiranja južnokorejske rakete 'Naro 1'/KSLV-1, rakete bazirane na lakoj verziji 'Angare').
Opširnije: Tek druga misija ruske 'Angare A5' u šest godina
Write comment (3 Comments) 
Kad su u pitanju američki špijunski sateliti, svi prvo pomisle na KH-11 'Kennen / Crystal', ogromne kosmičke teleskope s ogledalima nalik Hubblovom usmerenim u Zemlju. Ali postoje i drugi špijunski sateliti koji su, iako ne toliko poznati, jednako važni ili važniji za obavještajne službe. Među njima su i 'Orioni', grupa satelita smeštenih u geostacionarnoj orbiti koja je sposobna da direktno presreće telefonske pozive ili razmenu podataka između WiFi mreža i vojnih sistema poput radara ili projektila. Možete li da zamislite da sve to možete da napravite s udaljenosti od 36.000 km s točnošću od stotinjak metara? To bi trebali da rade 'Orioni'. Da biste mogli da hvatate ove signale na tako velikoj udaljenosti potrebna vam je velika antena, toliko ogromna da se u svemir može preneti samo presavijana. Uprkos tome, govorimo o velikom satelitu koji zahteva tešku raketu, kao što je slučaj s ULA-inom 'Delta IV Heavy'.
Opširnije: Ogromni američki satelit za špijuniranje neprijateljske komunikacije
Write comment (7 Comments) 
Kad govorimo o neuspehu Sovjeta u Trci za Mesec sa ljudskom posadom, neizbežno se setimo velike rakete N-1 i konstrukcijskog biroa OKB-1 Sergeja Koroljova. Međutim, N-1 nije bila jedina sovjetska raketa smišljena za put na Mesec. Njen najpoznatiji konkurent jeste bila UR-700 Vladimira Čelomeja, ali ne smemo da zaboravimo da je postojao i treći akter u lunarnoj drami. Govorimo o R-56, još jednoj sovjetskoj lunarnoj raketi.
Opširnije: R-56, nepoznata sovjetska raketa za Mesec
Write comment (0 Comments) 
Pre puno godina sam napisao priču Koja je najveća raketa na svetu?. Tada je razlog za to bilo što je to oduvek bilo jedno od najčešćih pitanja fanova kosmičkih istraživanja. Nažalost, odgovoriti na pitanje nije tako jednostavan. Nabrojati najveće rakete nije lako, jer to zavisi od mnogih parametara: snage, nosivosti, težine, itd. Ušavši malo u ovu temu sada vidim da sam ovaj serijal trebao da započnem sa ovim textom, ali... šta je tu je.
Opširnije: Džinovske rakete – deo III
Write comment (6 Comments) 
Opširnije: Džinovske rakete – deo II
Write comment (0 Comments) 
Džinovske rakete – deo IOpširnije: Džinovske rakete – deo I
Write comment (3 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
