Možda grešimo kada život tražimo u sistemima koji liče na naš, sunčev: stenovite planete blizu matične zvezde, a gasoviti džinovi daleko. Sudeći po novim istraživanjima možda to nije jedino moguće i optimalno rešenje. Izlazi da bi obližnji binarni zvezdani sistem, Eta Kasiopeje (Eta Cassiopeiae), koji nema džinovske planete, mogao bi biti baš dobro mesto za za nastanjivi svet.

Dobro mesto za život i bez džinovskih planeta

Možda grešimo kada život tražimo u sistemima koji liče na naš, sunčev: stenovite planete blizu matične zvezde, a gasoviti džinovi daleko. Sudeći po novim istraživanjima možda to nije jedino moguće i optimalno rešenje. Izlazi da bi obližnji binarni zvezdani sistem, Eta Kasiopeje (Eta Cassiopeiae), koji nema džinovske planete, mogao bi biti baš dobro mesto za za nastanjivi svet.

Haotično susedstvo može biti iznenađujuće stabilno

Sistem Eta Kasiopeje je binarni zvezdani sistem, udaljen svega 19 svetlosnih godina od nas. U njemu dve zvezde kruže jedna oko druge na putanji koja traje 472 godine. Primarna zvezda, Eta Kasiopeje A, je zvezda G-tipa, veoma slična našem Suncu. Njen manji pratilac, Eta Kasiopeje B, je zvezda K-tipa sa masom od svega 57% mase našeg Sunca.

Iako bi se moglo pomisliti da gravitacioni uticaj druge zvezde čini sistem nestabilnim, simulacije koje je sproveo astronom Stiven Kejn (Stephen Kane) pokazale su nešto iznenađujuće. Uprkos gravitacionom "cimanju" druge zvezde, male planete nalik Zemlji mogle bi da održe stabilne orbite unutar nastanjive zone glavne zvezde. Istina, neke od ovih orbita bi mogle biti "ekscentrične", što bi dovelo do ekstremnih sezonskih promena na površini planete, ali ključna reč je – stabilnost je moguća.

Praznina je zapravo dobra stvar: Zašto je odsustvo džinova ključno

Najvažniji nalaz studije je da sistem Eta Kasiopeje uopšte nema džinovske planete. Naučnici su prilično sigurni u ovo iz dva razloga: bilo koji gasoviti džin unutar 8 astronomskih jedinica (AJ) – osam puta veće udaljenosti od one između Zemlje i Sunca – bio bi već detektovan, a bilo koja planeta izvan 8 AJ bila bi izbačena iz sistema usled gravitacionih sila.

Ovo je zapravo "dobra vest za život". Da u ovom sistemu postoje džinovske planete, one bi verovatno imale veoma ekscentrične orbite, slične kometama u našem Sunčevom sistemu. Takav gasoviti džin koji bi povremeno "uleteo" u unutrašnji deo sistema predstavljao bi noćnu moru za manje, stenovite svetove, remeteći njihove orbite i čineći ih nestabilnim. Kako su autori studije naveli, prisustvo takvih džinova bi:

efektivno eliminisalo ove sisteme kao održive mete za potragu za terestričkim planetama u nastanjivoj zoni.

Kosmičko "izbacivanje" stvara priliku za život

Binarni sistem Eta Kasiopeje aktivno "čisti" svoje spoljne regione. Gravitacione sile druge zvezde bi jednostavno izbacile svaku planetu koja bi se formirala na udaljenosti većoj od 8 AJ. Ove izbačene planete postale bi "planete lutalice" (rogue planets), osuđene da same putuju kroz međuzvezdani prostor.

Međutim, ovo "kosmičko iseljenje" je upravo ono što stvara sigurno okruženje za potencijalni život. Ono osigurava da unutrašnja, nastanjiva zona ostane stabilna i slobodna od destruktivnog uticaja masivnih spoljnih planeta. Na taj način, sistem sam sebe štiti i stvara mirnu oazu u kojoj bi život mogao da nastane i evoluira bez prekida.

Otkrića poput ovog o sistemu Eta Kasiopeje teraju naučnike da preispitaju gde bi nastanjivi svetovi mogli postojati. Sistemi koji na prvi pogled deluju nekonvencionalno ili čak haotično, možda kriju najbolje uslove za život. Ovo nas navodi da se zapitamo: koje druge dugogodišnje pretpostavke o vanzemaljskom životu ćemo možda morati da preispitamo u budućnosti?

 SPACE