Dok se na Zemlji priroda budi u eksploziji boja i mirisa, na noćnom nebu se tiho otvara jedan sasvim drugačiji prozor. Za astronome amatere i ljubitelje kosmosa proleće je početak "sezone galaksija". Dok se zimska sazvežđa bogata gasnim maglinama polako povlače, pred nama se ukazuje prilika da istražimo "zvezdana ostrva" koja plutaju milionima svetlosnih godina daleko od našeg Mlečnog puta.

Zašto proleće, a ne leto ili zima?

Zašto je baš proleće idealno za posmatranje? Odgovor leži u položaju Zemlje tokom njene godišnje orbite oko Sunca. Tokom leta i zime, naš pogled je uglavnom usmeren ka gustoj, prašnjavoj ravni Mlečnog puta – u julu gledamo direktno ka centru naše galaksije, dok zimi posmatramo njene spoljne krakove. Međutim, u proleće se severna hemisfera okreće "nagore" i "napolje", dalje od tog zvezdanog zagađenja i prašine.

Ovo nam omogućava čist pogled u duboki međugalaktički prostor. Upravo u tom pravcu leže gigantska jata galaksija, kao što su Virgo (Devica) i Coma (Berenikina kosa) klasteri, koji udomljavaju hiljade galaktičkih sistema sličnih našem.

Fin Buridž (Finn Burridge), naučni komunikator iz Kraljevske opservatorije Grinič, objašnjava ovaj fenomen:

"Sazvežđa poput Lava i Device su mesta gde se nalaze naši najbliži galaktički klasteri. U proleće, ova sazvežđa su najbolje vidljiva oko ponoći, u najtamnijem delu dana."

Za uočavanje drevne svetlosti ovih objekata, astronomi preporučuju korišćenje teleskopa sa otvorom objektiva (aperturom) od najmanje 6 inča (150 mm), naročito ako posmatrate sa lokacija koje su zaštićene od svetlosnog zagađenja.

Kako videti nevidljivo

Posmatranje galaksija je veština koja se uči. Budući da su to izuzetno bledi objekti, direktan pogled u njih često može biti razočaravajući. Ovde na scenu stupa tehnika "skrenutog pogleda" (averted-eye method).

Biologija našeg oka diktira ovaj pristup. Dok centralni deo mrežnjače (fovea) obiluje čepićima koji su zaduženi za detalje i boje, periferni delovi su bogati štapićastim ćelijama (štapićima). Ovi štapići su daleko osetljiviji na slabu svetlost, ali imaju jednu manu: ne detektuju boje. Zbog toga, kada pogledate blago u stranu od galaksije, ona će iznenada "iskočiti" iz tame kao bledi, sivi, nebulozni oreol. To objašnjava zašto galaksije kroz amaterske teleskope nikada ne izgledaju purpurno ili plavo kao na fotografijama, već kao mistični oblaci svetlosti koji čuvaju tajne starosti univerzuma.

Galaktički ples u Lavu i Lovačkim psima

Prolećno nebo nam nudi fascinantne primere kako gravitacija oblikuje čitave galaksije kroz njihove međusobne interakcije.

Triplet

Leo Triplet (M65, M66, NGC 3628)

Smešten ispod sazvežđa Lava, ovaj trio udaljen je oko 30 miliona svetlosnih godina. Galaksije M65, M66 i NGC 3628 nalaze se toliko blizu jedna drugoj da na nebu zauzimaju prostor širine malog prsta na ispruženoj ruci. M66 je najsjajnija i najlakša za uočavanje kroz 6-inčni teleskop, dok će vam za uočavanje detalja na NGC 3628 biti potrebno savršeno tamno nebo.

Whirlpool (M51a - Vrtlog)

Virpul

U sazvežđu Lovački psi (Canes Venatici) nalazi se jedan od najlepših prizora – galaksija Vrtlog. Njena veličanstvena spiralna struktura nije slučajna; u njoj se odvija neobuzdano formiranje zvezda (rampant star formation), izazvano gravitacionim "natezanjem" sa njenom manjom pratiljom, galaksijom NGC 5195. Ovaj kosmički zagrljaj sabija gasne oblake i pali nove zvezde brzinom koja ostavlja bez daha.

Kosmička garderoba: "Hamburger" i "Sombrero" na noćnom nebu

Mašta astronoma dala je galaksijama nadimke zasnovane na njihovim neobičnim oblicima, koji su često uslovljeni uglom pod kojim ih posmatramo sa Zemlje.

NGC 3628 (Hamburger galaksija)

 Hamburger

By Judy Schmidt - Flickr: Gomez's Hamburger, CC BY 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=31251990

Ova članica Leo Tripleta vidi se direktno sa ivice (edge-on). Njen nadimak potiče od masivne, tamne trake prašine koja preseca njen disk, čineći da galaksija izgleda kao slojevi hamburgera podeljen svetlim "lepinjama" zvezdane svetlosti.

M104 (Sombrero galaksija)

Sombrero

Smeštena na granici Device i Gavrana, na udaljenosti od 28 miliona svetlosnih godina, ova galaksija je pravi dragulj proleća. Njen ogroman centralni ispupčeni deo i široki prsten prašine daju joj izgled meksičkog šešira. Iako se njen sjajni centar vidi i manjim instrumentima, potreban vam je teleskop od 8 inča ili više da biste, pod savršenim uslovima, razaznali suptilnu tamnu prugu prašine koja prolazi kroz njen disk, a koju je svemirski teleskop Habl (Hubble) ovekovečio na svojim najpoznatijim snimcima.

Bodeova galaksija i "Cigareta": Kontrasti u Velikom medvedu

Cigara

U sazvežđu Veliki medved (Ursa Major) nalazimo par galaksija koje pružaju savršen uvid u to šta znači magnituda u astronomiji. Magnituda meri sjaj objekta: što je broj niži, to je sjaj veći.

M81 (Bodeova galaksija) dominira ovim delom neba sa magnitudom od 6,9. S obzirom na to da je granica ljudskog vida u idealnim uslovima oko 6,5, M81 je na samoj ivici vidljivosti golim okom, što njeno uočavanje kroz teleskop čini relativno lakim zadatkom. Njen komšija, M82 (galaksija Cigareta), ima izdužen oblik i podvrgnuta je intenzivnom rađanju zvezda zbog gravitacionog uticaja masivnije M81.

Markarianov lanac: Reka zvezdanih ostrva

Jedan od najveličanstvenijih prizora koje možete videti u sezoni galaksija je Markarianov lanac. Ovaj niz galaksija proteže se između sazvežđa Lav, Devica i Berenikina kosa. Nazvan po jermenskom astrofizičaru Benjaminu Markarianu, ovaj lanac pokazuje galaksije koje se kreću zajedno kao deo Virgo klastera.

Oči

By ESO/Gems project - http://www.eso.org/public/images/eso1131a/, CC BY 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=16254618

U samom srcu lanca nalazi se par galaksija nazvan "Oči" (The Eyes). Udaljene oko 50 miliona svetlosnih godina, ove dve galaksije su toliko blizu jedna drugoj da je međusobna gravitacija potpuno izobličila njihove oblike, stvarajući prizor koji podseća na par svetlucavih očiju koje vas posmatraju iz dubine svemirskog ponora.

Pogled u drevnu prošlost

Posmatranje prolećnog neba je, u suštini, čin putovanja kroz vreme. Kada večeras prislonite oko na okular teleskopa, setite se da fotoni svetlosti koji dodiruju vašu mrežnjaču putuju kosmosom desetinama miliona godina. Ta svetlost je krenula na svoj put pre čitavih geoloških epoha, mnogo pre nego što je prvi čovek hodao Zemljom.

https://www.space.com/