Sinoć, 22.04.2022. godine oko 23:07 po lokalnom vremenu u jugoistočnoj Bosni i Hercegovini desio se zemljotres magnitude oko 5.7. Potres se osetio i u susednim zemljama. Prema trenutnim podacima, epicentar zemljotresa je bio oko 15 kilometara severoistočno od Ljubinja. Potres ove snage može prouzrokovati manja oštećenja na starijim objektima. Nakon glavnog potresa registrovano je na desetine manjih potresa u epicentralnom regionu koji su zapravo pokazatelj postepenog smirivanja tla posle glavnog potresa. Postoje i predkursori, potresi koji ukazuju na mogućnost javljanja jačeg, glavnog potresa koji se desio juče. Predkursori se mogu dešavati i mesecima pre glavnog udara, problem je u tome što još uvek nemamo mehanizme ranog otkrivanja potenciolnog žarišta jakog zemljotresa.
Prema Nasinim podacima, 'Voyager 1' je presekao heliopauzu i ušao u međuzvezdani kosmos 25. avgusta 2012. To se dogodilo kada se 'Voyager 1' više nije nalazio pod udarom solarnog vetra. Međutim, Sunčev sistem se proteže mnogo dalje od uticaja Sunčevog vetra.
C/2014 UN271 su otkrili astronomi Pedro Bernardineli i Geri Bernštajn na arhivskim slikama prikupljenim od strane Dark Energy Survey na Cerro Tololo Inter-American Observatory u Čileu. Uočena je novembra 2010. godine, kada se nalazila 4,8 milijarde km od Sunca, što je skoro prosečna udaljenost Neptuna.
Ova predivna, elegantna galaksija nalazi se preko 30 miliona svetlosnih godina daleko od nas. U prečniku ima 50.000 svetlosnih godina i prema tome tri puta manja od Mlečnog puta. Ako želite da je vidite – sad je njeno vreme. Ovih dana izlazi posle 18 sati, kulminira oko ponoći, a zalazi nešto pre pet sati ujutro. Iako je prilično daleko lepo se vidi i amaterskim teleskopom jer je prilično sjajna. Njena magnituda iznosi 9,2.
Ako je galaksija Andromeda udaljena 2,5 miliona svetlosnih godina, a prečnik joj je 100 hiljada svetlosnih godina, to bi gledano golim okom trebalo da bude veliko kao košarkaška lopta na 7,5 metara. Zašto je ono što vidimo samo kao malu tačka na noćnom nebu?
Kako smo se našli ispred svetlosti sa tih [dalekih] objekata? Jer [i] naša materija potiče iz oblasti Velikog Praska!
To je pitanje čitaoca Dejana Mišića na skorašnji članak o otkriću do sada najstarije i najudaljenije galaksije. Najbolji odgovor daje standardna paradigma o evoluciji ranog svemira, hipoteza o takozvanoj inflacionoj fazi širenja. Evo kako to izgleda u slučaju nas i galaksije HD1.
Nisam ti ja neki astronom ili planetolog. Više sam inženjer. Ali to ne znači da povremeno ne zavirim i u tuđe dvorište – šta ćeš, sitna ljudska duša. Mada samo u najširim potezima, ipak pratim šta ima novo i među zvezdama. Pet para ne dajem na priče o kolonizaciji Meseca, teraformiranju Marsa, bazama na Tritonu i slično, a kad pročitam 'planove' za putovanja do drugih planetnih sistema, to jednostavno preskačem. Ali, od kako su se 'pojavili' Kinezi, krajičkom oka pratim šta rade kosooki... opasni tipovi. Igram na kartu da će za desetak godina AM imati punu prvu stranu ispunjenu kineskim kosmičkim
Kako smo se našli ispred svetlosti sa tih 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
