Podsetimo je da je oko 1900. godine, u vreme Williama Thomsona, Prvog barona od Kelvina , većina svetskih naučnika i mislilaca bila ubeđena da su skoro sve misterije u svetu fizike manje–više razrešene. Ostala su neka sporedna pitanja, vezana za svojstva svetlosti i zračenje crnog tela, koje je sâm Kelvin opisao kao dva tamna oblačka na čistom nebu znanja – možda nedokučiva, u suštini trivijalna, i ako ih gledaš na pravi način, dobiće oblike malih pufnastih mačića.
Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.
Od 12. do 15. avgusta ove godine kod sela Radibuš u Makedoniji održan je velik astronomski kamp. Učesnici kampa, a bilo ih je oko trideset su, kako nas izveštava Radan Mitrović, jedan od organizatora, bili veoma zadovoljni. Kako i na fotografijama možete videti tokom celog kampa nebo je bilo vedro.
"Od asteroida koji mogu uništiti cele vrste do eksplozije gama zračenja i supernova koje mogu uništiti život na Zemlji, svemiru ne nedostaje sila koje bi mogle opustošiti našu planeticu. Međutim, u svemiru postoji nešto što deluje još strašnije od ovih stvari, nešto što uništava sve što mu se približi. Da li bi Zemlju mogla progutati crna rupa?.
Korado Korlević nije samo istaknuti astronom i neumorni učitelj. On je i strastveni futurolog. Temelj njegova pristupa obrazovanju nije usmjeren na danas, nego na sutra. Izvrstan je primjer učitelja za 21. stoljeće jer educira generacije talentirane djece za život koji dolazi. U društvu opterećenom učestalim pričama o prošlosti ovakvi ljudi su više nego potrebni. Ovaj film posveta je njemu i profesiji učitelja.
Međutim, još i više od toga. Može biti poticaj da se pred širokim auditorijem otvore pitanja o budućnosti koja je pred nama.
Pričam pre neki dan s prof. Mijićem o ceni čelika na berzi i tako, reč po reč, dođosmo do pitanja zašto se planete obrću oko sebe. Zapravo to pitanje je pre neki dan postavio jedan čitalac i ja sam sve nekako mislio da će neko već odgovoriti, kad ono nije niko.
Profesor Tristan Hübsch je cenjeni fizičar sa Howard univerziteta u Vašingtonu na kome je proveo ceo svoj dosadašnji radni vek od nekoliko decenija. Sem profesurom profesor Hibš se bavi i drugim zanimljivim poslovima pa je tako do sada održao stotinak predavanja po pozivu širom sveta, napisao 150 ili tako nešto članaka u važnim stručnim i naučnim časopisima, autor je nekoliko teških knjiga (ni jedna nije razumljiva nama običnim smrtnicima) itd. a svake godine (s izuzetkom zadnje dve zbog pandemije) negde s proleća dolazi u Novi Sad kao gostujući profesor na Prirodno matematičkom fakultetu.
Velika galaksija u Andromedi je izuzetno interesantna i značajna galaksija. Posebno je atraktivno što iako je daleko od nas, 2,5 miliona svetlosnih godina, nju možemo da vidimo i golim okom. Istina tada je vidimo samo kao sasvim bledunjavu pegu i zato ju je ipak lepše posmatrati teleskopom. Evo šta možete očekivati ako ovu galaksiju gledate teleskopom.
Pričam pre neki dan s prof. Mijićem o ceni čelika na berzi i tako, reč po reč, dođosmo do pitanja zašto se planete obrću oko sebe. Zapravo to pitanje je pre neki dan postavio jedan čitalac i ja sam sve nekako mislio da će neko već odgovoriti, kad ono nije niko. 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
