Krenimo od premise: Zemlji za jedan krug oko ose treba 23 sata, 56 minuta i 4,09053 sekunde – to se zove siderički period – a obim joj iznosi 40.075 km. Dakle, površina Zemlje na ekvatoru se okreće brzinom od 450 metara u sekundi, što će reći oko 1670 kilometara na sat. Moja zgrada na Novom Beogradu se, međutim, okreće nešto manjom brzinom i ja to osećam: ako je kosinus od 45º jednak 0,707, onda je brzina na 45 stepeni približno 0,707 × 1670 = 1180 km/h. Ta brzina opada kako se ide dalje na sever. Dok stigneš do Severnog pola, brzina spinovanja će biti jako spora – trebaće ti čitav dan da se okreneš u mestu.

Koliko vremena protekne od podneva do podneva? 24 sata (približno). Da bi se Sunce pojavilo na najvišoj točki na nebu u podne i samo u podne, a ako se Zemlja okreće, to znači da su za punu rotaciju Zemlje potrebna 24 sata.

Puni okret iznosi 360 stepeni, pa je brzina rotacije 360 / 24 = 15 stepeni na sat. To takođe znači da izgleda kao da Sunce ili bilo koja zvezda kreću u suprotnom smeru brzinom od 15 stepeni na sat.

Da bi dobio osećaj kolika je brzina od 15 stepeni na sat, prostudiraj ovo:

 1

Kad mala kazalka prevali jedan sat, ona pređe 15 stepeni od punog kruga.

Obrati pažnju na 'ogromnu' brzinu kojom se kreće velika kazaljka na satu[1].

Pravi puni okret za 12 sati, što znači da je njena brzina 360 / 12 = 30 stepeni na sat, dvostruko brže nego što se Zemlja okreće.

Dakle, izvadite ovaj da bi dobio osećaj koliko je 30 i 15 stepeni:

2 

Ali 30 stepeni na sat nije neka jedinica za koju odmah imaš osećaj koliko je to. Ima 60 minuta u jednom satu vremena, dakle 30 stepeni na sat iznosi pola stepena u minutu. To je polovina udaljenosti između 0 i prve crtice nakon 0.

A u sekundi, to je 0,008333... stepena u sekundi. Ako podijelite udaljenost između 0 i prve crtice na 100 delova, 0,008333… je manje od jedne od tih podeljaka. Toliko se kazaljka sata pomiče svake sekunde.

A zapamtite, kazaljka na satu se vrti dvostruko brže od Zemlje. A to znači i da se zvezde na nebu kreću tom brzinom.

Dakle, koja je tvoja najbolja šansa da osetiš kretanje zvezda? Uzmi svoj 'pametni' telefon i snimi noćno nebo. Pokušaj da u kadar uhvatiš nekoliko svetlih zvezda i horizont. Zatim namesti štopericu na sat vremena, ponovno izađe i snimi još jedan snimak noćnog neba u istom smeru.

Na kraju, flipni napred-nazad između dve slike i pogledaj kako se zvezde pomiču.

Ako si ambiciozniji i nepoverljiv, nabavi kameru s timelapse funkcijom i namesti je da snima jednu sliku noćnog neba svakog minuta tokom čitave noći. Zatim snimi film o tome. Dodaj inspirativnu besplatnu muziku i objavi to na YouTubeu, ovako:

https://www.youtube.com/watch?v=uKHOUkr3YZI

[1] Relevantni citat iz naše enciklopedije koju možeš da naručiš preko sajta: 'Vojadžer' je mogao da usmeri svoje instrumente pomoću specijalne pokretne platforme sa preciznošću od desetog dela stepena. Da bi se izbegla zamrljanost 'Vojadžerovih' TV slika, bilo je potrebno da za vreme ekspozicije ugaono kretanje letilice bude što je moguće manje. Sonda je uspevala da se okreće oko svoje ose oko 15 puta sporije od velike kazaljke na satu. Ali čak ni to nije bilo dovoljno kada je bilo potrebno snimati Neptun, čiji je nivo osvetljenosti bio oko 900 puta slabiji od onog na Zemlji. Zato su inženjeri pronašli softverski način da se platforma sa kamerom 'Vojadžera' kreće 30 puta sporije od velike kazaljke na satu.

 
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Sveta said More
    Pa i nije dat odgovor na pitanje. Tačno... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Dragane, bilo bi lepo, da uvedete i... 2 dana ranije
  • Baki said More
    Istovremeno i fascinantno i jezivo.... 5 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hehe,eto našeg i vašeg... Pre 1 nedelje
  • Dragan Tanaskoski said More
    U početku sam je pratio, posle sam... Pre 1 nedelje

Foto...