"Budite entuzijasti, gledajte nebo, pokušajte da razumete pokrete i dešavanja iznad vas. Ako vidite nešto što ne razumete, pokušajte da razumete, nađite odgovor u biblioteci, na internetu. Ako nađete nova pitanja, ne bojte se, pokušajte da objasnite ta pitanja i ako vidite ograničenja, pokušajte da budete bolji i pametniji. Učite! Moram reći da su matematika i fizika predivne nauke, ključ za razumevanje prirode i zvezda je u matematici i fizici."
Ovo nema direktne veze sa astronomijom, ali je interesantno. Sem toga, sve ipak ima neke veze sa astronomijom, pa i jezici. Jednog dana, tako se mnogi nadaju, treba ćemo da razgovaramo sa nekim vanzemaljcima, pa nije loše već sada sagledati s kojim problemima u komunikaciji ćemo se sresti.
Jeste li znali da je lakše naučiti latinski nego hrvatski? I da je lakše naučiti svahili nego polljski?
Povodom 60 godina od prvog čovekovog leta u svemir.
Čovekovo osvajanje Svemira je počelo kada su Grčki filozofi počeli da broje zvezde, kada je Arhimed rekao: „Dajte mi tačku oslonca pa ću pomeriti celu Zemlju“, kada je Galilej video Jupiterove satelite, pege na Suncu i kratere na Mesecu, kada je Njutnu pala jabuka na glavu… Ali pravo osvajanje, kaže se počinje kada se stupi nogom u neki prostor. Ljudskom rodu se to dogodilo, 4. oktobra 1957. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.
Postoji knjiga „Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva II“. Znate li kakva je ta knjiga? Za vas nju je prostudirao prof. dr Miroslav Filipović, Western Sydney University. Evo šta profesor o toj knjizi kaže:
Amaterska astronomija ima neverovatnu svrhu da natera ljude da se bave naukom. Ja ne poznajem dečaka ili devojčicu sa kojima sam pričao, a da ih ne zanima kosmos.
Evo sugestije: potražite narednih vedrih noći galaksiju NGC 3628, zvanu Hamburger. Sad je vreme za nju. Za taj poduhvat će vam trebati teleskop sa objektivom od bar 100 milimetra sa kojim ćete ovu galaksiju videti kao tamnu pegu, ali i to sa dosta truda i veštine. Za jasniji pogled potreban vam je teleskop većeg kalibra.
Kako se misija 'Voyagera' približava kraju, tako se završavaju i karijere ostarelih istraživača koji su svih ovih decenija proširili naš osećaj za dom u galaksiji. Bojim se da stvarni kraj misije neće da doživi niko ko je učestvovao u njihovom planiranju i izgradnji. Parafraziraću jednu zanimljivu priču iz njujorškog magazina 'Times'
Prvi helikopter kojem je suđeno da leti na drugoj planeti spreman je da započne svoju avanturu. 'Domišljatost', odn. 'Ingenuity', rover je spustio na tlo kratera Jezero 3. aprila 2021. tokom Sola 44. Mali helikopter se otkačio od rovera i pao s visine od 13 cm koji su ga delili od Marsovog tla. Proces je započeo 21. marta uklanjanjem poklopca koji je štitio dron tokom sletanja. Zatim je prešao na stvarnu sekvencu pripreme, koja je trajala šest solova. Konačno je dron prepušten sam sebi, oslanjajući se na vlastite baterije kako bi preživeo hladne Marsove noći. Nakon 'dostave', rover se pomaknuo za oko 5 metara kako bi dron mogao da bude izložen Sunčevoj svetlosti. Na sreću, 'Ingenuity' je preživeo prvu noć na otvorenom s temperaturama do -90°C i sada ima 29 dana za testiranje.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
