Priznajem, Mesec mi nije interesantan – sve je urađeno i to još davno. Sovjeti su prvi proleteli, sleteli, snimali, bušili, pa čak i vozili 'Lunohode' po površini, i uz to jedini koji su uz pomoć robota doneli komadiće na Zemlju. Ameri su poslali ljude i to 12 komada i doneli kući stotine kila kamenja u prašine koji se i danas izučavaju. Još jedino da napravimo tamo dugotrajnu bazu (hoćemo al' malo sutra!) i više nema šta. Praktično sam o svim tim koracima već pisao, već prema interesovanju. Ipak, ima jedna sitnica koja mi je promakla, pa 'ajde i o njoj da kažem koju reč. Priča je kratka ali skoro SF!
Koliko je vruće meko kuvano jaje, koliko Zemljino jezgro, kompjuter, Venera? Koliko je vreo bio univezume 100 sekundi nakon svog nastanka? Kolika je prosečna temperatura telefona, rerne za picu, automobila na suncu?
POLA VEKA OD APOLLA 13: 'Houston, we've had a problem'
E-knjiga Draga I. Dragovića
Ovih dana smo slavili 50-godišnjicu najpoznatije 'Apollo' misije nakon 'Apolla 11'. Govorimo, naravno, o 'Apollu 13'. Još uvek je paradoks da je jedna od najpopularnijih misija u celokupnom kosmičkom programu baš ona u kojoj je posada za dlaku izbegla smrt u kosmosu. Naravno, svima nam je poznato da je tragična priča sa sretnim krajem mnogo privlačnija od 'jednostavnog i dosadnog' uspeha. Zato postoji sjajan holivudski film o 'Apollu 13', ali ne i blockbuster o 'Apollu 11'. I zato postoji više knjiga o 'Apollu 13' nego o svim ostalim misijama programa zajedno. 'Apollo 13' se obično predstavlja kao jedan od najvećih uspeha Nase. Uspeh uprkos neuspehu: maštovitost i pronicljivost hiljada muškaraca i žena koji su radili u Nasi uspeli su da spasu živote trojici ljudi na njihovom putu ka Mesecu. Rečenica iz filma, 'Neuspeh nije opcija', ušla je u legendu, iako nikad nije stvarno izgovorena.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
