Nedavna istraživanja supermasivne crne rupe u centru naše galaksije Mlečni put, poznate kao Strelac A* (Sgr A*), pokazuju da ta crna rupa nije toliko alava te da ne proždire sve u svojoj okolini. Koristeći instrumente poput Spektrografa i uređaja za snimanje poboljšane rezolucije (ERIS) na Veoma velikom teleskopu (VLT) u Čileu, istraživanje sa Univerziteta u Kelnu otkrilo je da blizina Sgr A* nije nužno smrtna presuda kakvom smo je nekada smatrali, donoseći nekoliko iznenađujućih zaključaka.

Prvo: Stabilne orbite su moguće blizu crne rupe

Jedno od ključnih otkrića jeste da zvezde mogu da postoje u stabilnim orbitama veoma blizu galaktičkog centra. Naučnici su posmatrali zvezde u takozvanom "S-klasteru", gustoj grupi zvezda koje orbitiraju oko Sgr A*, kao i druge objekte poput X3 i X7, i utvrdili da oni održavaju svoje putanje sa iznenađujućom stabilnošću.

Ovo pokazuje da sve dok su objekti izvan neposredne "zone uništenja", mogu bezbedno da kruže oko crne rupe. Da bismo stekli sliku o tome koliko je ta zona zaista opasna, zamislite ovo: objekat koji bi proleteo na samo milion i po kilometara iznad horizonta događaja crne rupe morao bi da putuje brzinom od skoro milion kilometara na sat samo da bi izbegao da bude usisan. Zvezde S-klastera su „blizu“ u galaktičkim razmerama, ali na bezbednoj udaljenosti, prkoseći ogromnoj gravitacionoj sili.

Vodeći autor studije, Florian Peissker, ističe značaj ovog otkrića:

„Činjenica da se ovi objekti kreću na tako stabilan način tako blizu crne rupe je fascinantna. Naši rezultati pokazuju da je Strelac A* manje destruktivan nego što se ranije mislilo. To čini centar naše galaksije idealnom laboratorijom za proučavanje interakcija između crnih rupa i zvezda.“

Drugo: Misteriozni "oblak gasa" je zapravo bio zvezda

Pre otprilike jedne decenije, objekat poznat kao G2 dospeo je na naslovne strane. Astronomi su verovali da je u pitanju ogroman oblak gasa i prašine i sa nestrpljenjem su očekivali da vide kako će ga Sgr A* rastrgnuti prilikom njegovog najbližeg prolaska. Ali na zaprepašćenje čitave astronomske zajednice, G2 je izronio iz svog susreta sa zveri, praktično nepovređen. Nakon što se približio na samo 163 astronomske jedinice (AU) – što je otprilike 100 do 200 puta veća udaljenost od one između Zemlje i Sunca – nastavio je svoju orbitu. Novo razumevanje je da G2 uopšte nije bio oblak gasa, već najverovatnije zvezda okružena gustim omotačem prašine, što objašnjava njegovu neočekivanu otpornost.

Treće: Čak i dvojne zvezde opstaju

I dok je opstanak jednog objekta poput G2 iznenađujuć, nalazi tima su otkrili da čak i delikatniji sistemi prkose gravitaciji crne rupe. Još jedan fascinantan primer je dvojni zvezdani sistem D9. Ono što ovaj sistem čini posebnim jeste to što se dve zvezde u njemu nalaze na međusobnoj udaljenosti od samo ~1.6 AU i čvrsto su vezane jedna za drugu. Uprkos ogromnim plimskim silama (sila istezanja koja nastaje kada gravitacija jače vuče jednu stranu objekta od druge, slično kao što Mesec stvara plimu i oseku na Zemlji) koje stvara Sgr A*, ovaj zvezdani par nije rastavljen niti primoran da se spoji. Njihov opstanak pokazuje da čak i blisko povezani sistemi mogu izdržati ekstremne uslove u srcu galaksije.

Četvrto: Crne rupe mogu biti stvaraoci, a ne samo uništitelji

Ova neočekivana otpornost sistema navodi na još dublje pitanje. Možda najintrigantniji zaključak jeste ideja da supermasivne crne rupe ne samo da uništavaju, već mogu i da podstiču stvaranje zvezda. Umesto da budu isključivo kosmički rušitelji, one mogu igrati aktivnu ulogu u formiranju novih zvezda i drugih egzotičnih objekata u svom okruženju.

Koautor studije, Michal Zajacek, nudi ovu novu perspektivu:

Supermasivna crna rupa u centru Mlečnog puta ne samo da ima sposobnost da uništava zvezde, već može i da stimuliše njihovo formiranje ili formiranje prilično egzotičnih prašnjavih objekata, najverovatnije putem spajanja dvojnih zvezda.

Zaključak: Novi pogled na srce galaksije

Okruženje oko supermasivne crne rupe naše galaksije daleko je složenije i manje univerzalno destruktivno nego što smo ranije zamišljali. Zvezde, pa čak i dvojni sistemi, mogu da opstanu u stabilnim orbitama, dok misteriozni objekti poput G2 otkrivaju svoju pravu prirodu. Ova otkrića ne samo da menjaju naše shvatanje Sgr A*, već i potvrđuju da je galaktički centar zaista jedinstvena kosmička laboratorija za proučavanje ekstremne fizike i interakcija koje oblikuju galaksije.

Dok naučnici planiraju buduća posmatranja pomoću još moćnijih alata, poput predstojećeg Ekstremno velikog teleskopa, ostaje nam da se pitamo: koje još tajne čekaju da budu otkrivene u srcu Mlečnog puta?

EarthSky