Šta bi o ovoj slici imao da kaže neki akvarelista i kako bi se u njoj snalazio? Evo šta kažu astonomi.

Maglina Mačja šapa (NGC 6334) je emisiona maglina unutar molekularnog oblaka, vidljiva prema sazvežđu Škorpije, na udaljenosti od 5 700 svetlosnih godina. Samo u poslednjih nekoliko miliona godina tamo su nastale zvezde skoro deset puta veće mase od mase našeg Sunca. Detaljni pogled na Mačju šapu, snimljen infracrvenom kamerom NIRCam, na svemirskom teleskopu Džejms Veb, pomaže da se uvidi kako turbulentni molekularni oblaci pretvaraju gas u zvezde.

Prelazak od velikog molekularnog oblaka do masivnih zvezda se dešava u više koraka, od kojih su neki još uvek nejasni. Vebovo posmatranje se nadovezuje na studije ST Habla i Spicer u vidljivom i infracrvenom svetlu.

U NIRCamovom pogledu masivne mlade zvezde jonizuju obližnji gas, proizvodeći plavi magličasti sjaj. To je privremena scena gde mlade zvezde svojim relativno kratkim životnim vekom i luminoznošću, imaju kratku, ali važnu ulogu u većoj priči regiona. Kao posledica ponašanja ovih masivnih zvezda, lokalni proces formiranja zvezda će na kraju prestati.

„Opera” je kružni, slojeviti region u centralnom delu gore. Primarni pokretači plavog sjaja područja su najverovatnije u njegovom dnu, ili je to svetlost žućkastih zvezda, ili iz obližnjeg izvora skrivenog iza guste, tamnosmeđe prašine.

Odmah ispod narandžasto-smeđih slojeva prašine jarko žuta masivna zvezda sa difrakcionim šiljcima je izrezala svoju okolinu. Ona nije bila u stanju da odgurne gas i prašinu na veću udaljenost, stvarajući kompaktnu ljusku okolnog materijala.

Male mrlje, u obliku zvučne viljuške levo od Opere sadrže manje zvezda. U naizgled praznim zonama gusta vlakna prašine u prednjem planu su dom zvezdama koje se još uvek formiraju i blokiraju svetlost zvezda u pozadini.

Prema centru slike, raštrkane po smeđoj prašini, male vatreno crvene zamagljene grudvice su regioni gde je u toku masivno formiranje zvezda.

Neke masivne plavo-bele zvezde, poput one u donjem levom regionu, su oštrije razlučene od drugih jer je materijal između zvezde i teleskopa raspršen zračenjem zvezda.

Blizu dna ovog regiona mala, gusta vlakna prašine su uspele da ostanu uprkos intenzivnom zračenju, što sugeriše da su dovoljno gusta da formiraju protozvezde. Sa desne strane, mali deo žute boje je još uvek obavijena masivna zvezda koja sija kroz materijal koji se nalazi između.

Na celoj sceni su male žute zvezde sa difrakcionim šiljcima. Svetle plavo-bele zvezde su u prvom planu ove slike. Neke mogu biti deo šireg područja magline Mačja šapa.

Mali broj zvezda u pozadini crveno-narandžastog ovala gore desno je gusto područje koje tek počinje proces formiranja zvezda. Nekoliko vidljivih i zaklonjenih zvezda je rasuto po ovom regionu, koje osvetljavaju materijal u sredini. Neke prikrivene zvezde daju naznaku svog prisustva, poput udarnog talasa u donjem levom uglu, što ukazuje na energično izbacivanje gasa i prašine iz svetlog izvora.

 Webb

SVE JE FIZIKA Miša Bracić