Svemirski teleskop „Džejms Veb” (STDžV) je locirao mladu matičnu galaksiju najudaljenijeg brzog milisekundnog bljeska radio-zračenja FRB 20240304B do sada zabeleženog.

Prvi FRB je otkriven 2007. godine. Većina njih se opazi samo jednom, nakon čega više nikada ne budu zabeleženi, što je razlog da ne znamo njihovo poreklo. „Postoje teorije o tome koji ih objekti proizvode, ali nemamo konačne dokaze”, izjavila je Maniša Kaleb sa Univerziteta u Sidneju (Australija), vodeća autorka studije objavljene u časopisu Science.

Tim „MeerTRAP” je 4. marta 2024. godine, radio teleskopom „MeerKAT” detektovao izuzetno udaljen, možda i najudaljeniji do sada FRB 20240304B. Da bi se to potvrdilo, morala je da se prouči njegova matična galaksija. Iako se precizno znala lokacija FRB, najveći zemaljski teleskopi nisu mogli da uoče nijednu galaksiju na tom delu neba.

To je uradila Vebova NIRCam (kamera za bliski infracrveni deo spektra). Vebov NIRSpec je omogućio precizno merenje crvenog pomaka galaksije od 2,148, što odgovara vremenu od 3 milijarde godina nakon Velikog praska. Većina FRB, otkrivenih do danas dogodila se milijardama godina kasnije.

Matična galaksija  praska FRB 20240304B se razlikuje od FRB-ova u drugim galaksijama, koje su uglavnom masivne i u njima intenzivno nastaju zvezde. Ona je iz vremena „kosmičkog podneva”, kada je proces nastajanja zvezda bio u vrhuncu. Njena masa je 1000 puta manja. Većina njenih zvezda je možda nastala u periodu od svega 30 miliona godina.

Jedna od teorija sugeriše da bi ovi FRB-ovi mogli nastati spajanjem dve neutronske zvezde. Ali proces njihog približavanja, do konačnog  sudara traje milijarde godina. Očekuje se je da se FRB dešavaju u starijim galaksijama, sa već evoluiranom populacijom zvezda.

Druga teorija kaže da FRB nastaju od magnetara, mlade neutronske zvezde sa izuzetno jakim magnetnim poljem. Nakon što masivna zvezda eksplodira kao supernova i za sobom ostavi magnetar, FRB bi se mogao javiti relativno brzo. Očekuje se je da se ovi bljeskovi lociraju i u mlađim galaksijama, poput one u kojoj se nalazi izvor FRB 20240304B.

„Brzi radio-blesak je poput kosmičke baterijske lampe. On osvetljava sve što se nalazi na njegovoj putanji. U sebi nosi trag svega kroz šta prolazi. … tako da se može koristiti za praćenje ,kosmičke mreže’ – inače nevidljive materije i struktura na koje nailazi usput”, rekao je koautor DŽ. Gzavije Pročaska sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu, SAD.

Signal radio bljeska nosi tragove materije kroz koju je prošao. Analiziranjem tih tragova, astronomi pomoću jednog kratkotrajnog radio-signala istražuju materiju između galaksija, iako je neposredno ne vide.

FRB e snima strukture kao što to čini svetlosni snop u fotografiji. Njegov signal se menja dok prolazi kroz materiju. Promene se analiziraju i izvlaći zaključak o tome šta se nalazi duž putanje signala.

Jonizovana materija između galaksija utiče na širenje radio-talasa. Zbog toga različite frekvencije stižu u različito vreme, što daje podatke o količini elektrona duž putanje signala.

Kosmička mreža se sastoji od velikih struktura materije: galaksija, jata galaksija i gasovitih niti između njih. Analizom signala FRB-a moguće je otkriti tragove tih struktura.

Tim je otkrio tragove dve kosmičke strukture u signalu FRB. Viđen je do sada nepoznat skup galaksija na crvenom pomaku od z=0,3 (oko 3,5 milijardi svetlosnih godina od Zemlje). Signal je ostavio trag i jata Devica, udaljenog oko 54 miliona svetlosnih godina.

Radio teleskop MeerKAT može da otkrije i locira nekoliko FRB-ova godišnje, na crvenom pomaku većem od 1,0. Upotrebom novih radio-teleskopa, tempo otkrića bi mogao da se poveća. Veb teleskop je značajan za karakterizaciju njihovih galaksija domaćina.

Izvor: ESAWebb 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić