eso1520sr-latn — Foto izdanje

20. maj 2015. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1520.

Koristeći ESO-ov Veoma veliki teleskop u Čileu, astronomi su uspeli da uslikaju najdetaljniju sliku planetarne magline Meduza do sada. Kako se zvezda u srcu ove magline sve više bližila penziji, odbacivala je spoljašnje slojeve u okolni svemir i formirala ovaj šareni oblak. Ova slika na neki način "proriče" sudbinu našeg Sunca, koje će u jednom momentu postati sličan objekat.

Ova prelepa planetarna maglina je dobila ime po užasnom stvorenju iz Grčke mitologije - Gorgonovoj Meduzi. Poznata je i pod imenom Sharpless 2-247 i locirana je u sazvežđu BlizanacaMaglina Meduze se prostire na oko 4 svetlosne godine, a od nas je udaljena oko 1500 svetlosnih godina. Uprkos svojoj veličini ovaj objekat je dosta taman i težak za posmatranje.

Meduza je bila užasno stvorenje, sa zmijama umesto vlasi kose. Ove zmije su predstavljene kao zmijoliki filamenti sjajnog gasa u planetarnoj maglini. Crveni sjaj koji potiče od vodonika i slabiji zeleni sjaj gasa kiseonika, šire se u prostor daleko izvan okvira ove slike i formiraju polumesečasti oblik na nebu. Izbacivanje mase zvezde u ovom stadijumu njenog života je često isprekidano, što može dovesti do formiranje fascinantnih struktura unutar planetarne magline.

Desetinama hiljada godina, zvezdano jezgro planetarne magline je okruženo ovim spektakularnim oblacima šarenog gasa [1]. Tokon narednih nekoliko hiljada godina gas se polako raspršuje u okolinu. Ovo predstavlja poslednju fazu transformacije zvezde slične Suncu, pre nego što se završi aktivna faza njenog života i postane beli patuljak. Faza plantarne magline je samo mali delić životnog veka jedne zvezde - kao što je vreme potrebno detetu da napravi balončić od sapunice i gleda kako nestaje u daljini samo jedan trenutak u poređenju sa jednim celim ljudskim životom.

Jako ultraljubičasto zračenje vrele zvezde iz centra magline dovodi do uklanjanja elektrona iz atoma gasa koji se kreće ka spoljašnjem prostoru, čime ovaj gas postaje jonizovan. Karakteristične boje ovoj sjajnog gasa se mogu koristiti da se identifikuju objekti. Naprimer, prisustvo zelenog sjaja dvostruko jonizovanog kiseonike ([O III]) je alatka koja se koristi za identifikovanje planetarnih maglina. Koristeći se odgovarajućim filterima, astronomi mogu da izoluju i uklone zračenje koje potiče od sjajnog gasa i učine da se do tog momenta maglina slabijeg sjaja vidi kao mnogo izraženija pojava u odnosu na tamnu pozadinu.

Kada je zelena [O III] emisija magline prvi put primećena, astronomi su mislili da su otkrili neki novi element i nazvali su ga nebulium. Kasnije su shvatili da se zapravo radi o retkoj talasnoj družini zračenja [2] jonizovane forme već poznatog elementa, kiseonika.

Ova maglina se naziva i Abell 21 (formalinije PN A66 21), po američkom astronomu Džordžu Abelu, koji je prvi oktrio ovaj objekat 1955. godine. Naučnici su neko vreme razmatrli da li je ovaj objekat zapravo ostatak eksplozije supernove. Tokom 70-ih godina dvadesetog veka, naučnici su uspeli da izmere kretanje i druge osobine materijala unutar oblaka i da ga jasno identifikuju kao planetarnu maglinu [3].

Na ovoj slici se nalaze podaci sa instrumenta FOcal Reducer and low dispersion Spectrograph (FORS) koji se nalazi na Veoma velikom teleskopu i prikupljeni su u sklopu programa ESO Cosmic Gems[4].

eso1520a

ESO-ov Veoma veliki teleskop iz Čilea je uslikao najdetaljniju sliku planetarne magline Meduza (poznata i kao Abell 21 i Sharpless 2-274) ikada dobijenu. Kako se zvezda u srcu ove magline sve više bližila penziji, odbacivala je spoljašnje slojeve u okolni svemir i formirala ovaj šareni oblak. Slika na neki način "proriče" sudbinu našeg Sunca, koje će u jednom momentu postati objekat ove vrste.

Autorska prava:

ESO

eso1520b Ova mapa prikazuje poznato zodijačko sazvežđe Blizanaca. Sve zvezde se lako mogu videti golim okom na vedrom noćnom nebu. Na slici je označen pozožaj magline Meduza. Ova velika i prelepa planetarna maglina je nažalost suviše tamna da bi se videla uz pomoć malih teleskopa i otkriva nam svoju strukturu samo na fotografijama.

Autorska prava:
ESO, IAU and Sky & Telescope

eso1520c Ova širokougaona slika prikazuje nebo u okolini velike, ali dosta tamne, planetarne magline pod imenom Meduza. Ovaj objekat se vidi u svojoj punoj veličini, kao i veliki broj zvezda slabog sjaja i daleko iza njih brojne daleke galaksije. Ova slika je sačinjena korišćenjem slika koje su deo DSS 2 (engl. Digitized Sky Survey 2) kataloga.

Autorska prava:
ESO/Digitized Sky Survey 2

 

Beleške

[1] Kontraintuitivno, zvezdano jezgro planetarne magline Meduza nije sjajna zvezda u centru ove slike. Ova zvezda se nalazi ispred magline, u prvom planu slike, pod imenom TYC 776-1339-1. Centralna zvezda Meduzine magline je slabijeg sjaja, plavkasta zvezda koja se nalazi tik uz centar polumesečastog oblika na desnoj strani ove slike.

[2] Ova vrsta zračenja je retka s obzirom da se proizvodi kroz zabranjeni mehanizam— prelaze koji su zabranjeni kvantnomehaničkim selekcionim pravilima, ali do kojih i dalje može doći samo sa veoma malom verovatnoćom. Odrednica [O III] nam pokazuje da je linija zabranjena (uglaste zagrade) i da potiče od dvostruko jonizovanog (deo III u imenu) kiseonika (O).

[3] Očekivana brzina oblaka je izmerena i iznosi 50 kilometara u sekundi, što je mnogo manje od brzine koju očekujemo da ima ostatak supernove.

[4] ESO Cosmic Gems programme je program upoznavanja javnosti sa slikama interesantnih, intrigantnih ili vizuelno atraktivnih objekata dobijenih sa ESO-ovih teleskopa, u cilju edukacije. Program koristi vreme na teleskopima koje ne može biti upotrebljeno u naučne svrhe. Svi prikupljeni podaci mogu biti pogodni za naučna istraživanja i dostupni su istraživačima preko ESO-ove naučne arhive.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. " style="box-sizing:border-box;color:rgb(66, 139, 202);text-decoration:none;background:transparent">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1520.


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži