Povratak na Mesec nije jedan veliki skok, već složen niz hiljada pedantno planiranih, a ipak iznenađujuće krhkih koraka. Svaki test, svako odlaganje zbog vremenskih prilika i svaka logistička odluka deo su ogromne slagalice koju NASA mora da reši.
(>> Artemis II – prva misija sa posadom u programu povratka ljudi na Mesec // Artemis II – prva misija sa posadom u programu povratka ljudi na Mesec)
Artemis na lansirnoj rampi
Mokra generalna proba
Pre nego što se monumentalna raketa Space Launch System (SLS), visoka čak 98 metara, uopšte pokrene sa istorijske lansirne rampe 39B u svemirskom centru Kenedi, ona mora da prođe kroz „mokru generalnu probu“. Ovo je kritična simulacija odbrojavanja tokom koje NASA uključuje sve sisteme i puni raketu gorivom kako bi testirala svaku komponentu do najsitnijih detalja. U internom žargonu, to je jednostavno „NASA-in izraz za 'hajde da napunimo raketu gorivom i vidimo da li radi kako treba'“. Ovo nam otkriva da, bez obzira na svu naprednu tehnologiju, svaki korak do samog poletanja ostaje pažljivo uvežbana proba.
Ali čak i ova pažljivo definisana proba podložna je iznenađenjima koja su nam svima dobro poznata...
Čak i misije na Mesec mogu da se „prehlade“
Iako deluje da je svemirski program svet za sebe, on je i dalje podložan zemaljskim problemima. Mokra generalna proba je prvobitno bila zakazana za 2. februar, zatim pomerena na 31. januar, da bi na kraju bila vraćena na prvobitni datum. Razlog? „Temperature ispod nule u Svemirskom centru Kenedi“. Ovo je savršen podsetnik na krhku, ljudsku stvarnost iza ovog nadljudskog poduhvata: čak i tehnološko čudo od 98 metara mora da ustukne pred običnim hladnim talasom. Ovo prizemno odlaganje imalo je direktne posledice – prvobitni prozor za lansiranje od 6. do 10. februara je skraćen, jer 6. i 7. februar više nisu bili mogući, pomerajući potencijalni datum poletanja na period od 8. do 11. februara.
A da bismo razumeli zašto jednodnevno odlaganje zbog hladnoće izaziva toliko pomeranja, moramo da pogledamo koliko zapravo traje priprema za samu probu.
Odbrojavanje od 49 sati... za probu
Ovde leži jedan od najneverovatnijih podataka: kontrolori leta i inženjeri počinju da zauzimaju svoje pozicije otprilike 49 sati pre simuliranog T-0 (vremena poletanja) testa punjenja gorivom. Na primer, operateri su pozvani na svoja radna mesta u subotu oko 20 časova po istočnoameričkom vremenu, za simulirano lansiranje zakazano tek za ponedeljak u 21 čas. Ovo nam najbolje pokazuje zašto je odlaganje od samo jednog dana daleko skuplje nego što se čini. Ono ne remeti samo 24-časovni raspored, već prekida pedantan, dvodnevni proces koji uključuje stotine ljudi i zahteva potpunu resinhronizaciju čitavog tima.
Ovakva pedantna koordinacija na jednom lansirnom mestu postaje još složenija kada shvatimo da ono nije rezervisano samo za jednu misiju.
Kako jedno lansiranje utiče na drugo
Taj mali deo obale Floride predstavlja usko grlo za pristup čovečanstva svemiru, čineći prozore za lansiranje dragocenim i žestoko osporavanim resursom. NASA-in raspored je složen ples gde jedna misija može direktno uticati na drugu. Trenutno se odigrava „delikatni ples“ između misije Artemis 2 i misije Crew-12, koja treba da pošalje astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu sa obližnje rampe u Kejp Kanaveralu. Ako Artemis 2 poleti u svom prozoru između 8. i 11. februara, lansiranje misije Crew-12 biće odloženo najmanje do 19. februara, tek nakon što se astronauti Artemisa 2 bezbedno vrate sa svoje desetodnevne misije.
Zaključak: Zamršeni ples istraživanja
Povratak na Mesec nije jedan veliki skok, već složen niz hiljada pedantno planiranih, a ipak iznenađujuće krhkih koraka. Svaki test, svako odlaganje zbog vremenskih prilika i svaka logistička odluka deo su ogromne slagalice koju NASA mora da reši. Kada sledeći put budete gledali spektakularno lansiranje, setite se ove zamršene priče.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
