Astronautika: misije

Jedno od najvećih otkrića prilikom nedavnog susreta “New Horizonsa” sa Plutonom bilo je to što nije bilo otkrića! Mislim, naravno, na neotkrivanje novih satelita u sistemu. Sonda nije uspela da otkrije nijedan dodatni satelit, tako da Plutonu ostaje kao i 2012., pet meseci: Haron, Niks, Hidra, Kerber i Stiks. NH je do sada poslao slike svakog od njih sem Kerbera, ali sada je i to rešeno te imamo fotografiju drugog malog meseca Plutonovog sistema, pretposlednjeg po udaljenosti od planete. Evo ga:

nh1

Slika Kerberosa snimljena 14. jula kamerom LORRI sa udaljenosti od 396.100 kg, a na Zemlju poslata 20. oktobra. (NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute).

Slažem se, nije bog zna šta, ali sada bar znamo da Kerber ima dimenzije 12×4,5 km. To je manje nego što smo očekivali, uglavnom zbog toga što je reflektivniji (preko 50%) nego što se procenjivalo, iako je to približno jednako ostalim malim satelitima. Kerber ima dve “glave” prečnika 5 i 8 km, što bi moglo da znači da ustvari predstavlja spoj dva manja objekta. Njegov visoki albedo sugeriše da mu je površina – kao i kod ostalih satelita – pokrivena vodenim ledom, za razliku od Plutona koji je prekriven svim vrstama ledova. Mala masa Kerbera je u kontradikciji sa rezultatima izvedenim iz najnovijih osmatranja Hablovog kosmičkog teleskopa, iako niko ne zna razloge za ta neslaganja.

nh2

Porodični portret svih pet Plutonovih meseci. Svi oni se nalaze u strogo kružnim orbitama (ekscentricitet < 0,006), i u ravni sa Plutonovim ekvatorom (nagib < 1°).

nh3

Prethodni portret bez Harona i obojen od strane Romana Tkačenka. (NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute/Roman Tkachenko.)

Četiri manja Plutonova meseca su nepravilnog oblika. Niks i Hidra su najveća i imaju skoro jednake dimenzije, oko 40 kilometara u prečniku, dok Kerber i Stiks imaju prečnike oko 12 kilometara. Većina naučnika veruje da je nastanak ta četiri meseca u tesnoj vezi sa nekim hipotetičnim nasilnim događajem od koga je nastao Haron. Stiks, Niks i Hidra se nalaze u orbitnoj rezonanci, tako da se orbitni periodi ta tri meseca nalaze u odnosu 11:9:6[1], tj. dok Hidra načini šest krugova Niks napravi devet a Stiks jedanaest. U isto vreme, Niks i Hidra su u uzejamnoj rezonanci 2:3. Niks i Hidra, a verovatno i Stiks i Kerber poseduju haotične rotacione periode, pojavu koju je nedavno obelodanio Hablov teleskop. To znači da ni na jednom od četiri satelita nije moguće predvideti gde i kada će izaći Sunce.

nh4

Različite fotografije Niksa. (NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute/Roman Tkachenko).

nh5

Najbolja slika Niksa. (NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute/Roman Tkachenko).

nh6

Hidra. (NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute/Roman Tkachenko).

Šaljući slike prilikom snimljene tokom letošnje posete Plutonu, “New Horizons” zajedno sa nama oživljava lepa vremena. Ali sonda takođe razmišlja i o budućnosti, pa je 22. oktobra dvaput uključila svoje hidrazinske trastere u ukupnom trajanju od 16 minuta da bi promenila tako putanju koja će je 1. januara 2019. godine dovesti u blizinu objekta Kajperovog pojasa, 2014 MU69. U to vreme, NH će se nalaziti 43,4 AJ od Sunca. Ovim manevrom jedino je promenjena brzina sonde za 10 m/s, ali to je nedovoljno za stizanje do cilja, te će za fly-by biti neophodna još tri slična manevra. Ona će biti sprovedena 25. i 28. oktobra i 4. novembra. Tokom tih manevara biće ukupno prikupljeno delta-V od 57 m/s. Prema parametrima Nase, misija “New Horizonsa” će se smatrati uspešnom tek kada uspešno bude kompletiran i ovaj prelet pored asteroida.

nh7

Ovako umetnik zamišlja prelet NH pored 2014 MU69 u januaru 2019. godine. (NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute/Steve Gribben).

Najnoviji snimci slojeva magle iznad Plutona!

 


[1] Zanimljivo, jer Wikipedia kaže 18:22:33.

New Horizo


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Rapaic Rajko said More
    Kao diplomirani ucesnik skole, mogu vam... 2 dana ranije
  • Zoran said More
    Religija STOP
    DA astronomija,
    bravo... 2 dana ranije
  • Duca said More
    Higsov bozon "stvara" samo oko 5% mase... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Nije direktno vezano za temu, ali nije... 4 dana ranije
  • Miki said More
    Aha, ok, ovako se pojavljuje. Može se... 5 dana ranije

Foto...