Sjajan dan za 'Roskosmos' i Rusiju, iako s usponima i padovima. Nakon dugogodišnjih kašnjenja i odlaganja, ruski modul 'Наука' (MЛM-У) pristao je na nadirni port modula 'Звезда' 29. jula 2021. u 15:29 po našem. 'Наука' је lansirana 21 jula u 16:58 s Bajkonura uz pomoć 'Протонa-M'. Iako je modul od 20,35 tona i dužine 13,12 metara uspešno postavljen u orbitu, ubrzo nakon toga počeli su da se pojavljuju određeni problemi. Neki su, poput otvaranja antena automatskog navigacionog sistema 'Курс', infracrvenih i zvezdanih senzora, rešeni, ali neki nisu. Najozbiljniji je bio softverski propust koji je uzrokovao izjednačavanje pritiska u rezervoarima pogonskog sistema. Iako se isprva činilo da bi ovaj problem mogao da spreči upotrebu dva glavna ДКС motora, to se nije dogodilo. Međutim, izjednačavanje pritiska je sprečilo ДКС motore da koriste pogonska goriva iz ostala četiri rezervoara, to je ozbiljno ograničilo orbitne manevarske sposobnosti modula u slučaju nepredviđenih problema tokom prilaza ISS-u. Nasuprot tome, manevarski trasteri ДПС i ДТС malog potiska mogli su da koriste gorivo iz dva tanka glavnih ДКС motora, ali je postojao rizik od iscrpljivanja zaliha pogonskih goriva za glavne motore, koji su jedini bili sposobni izvesti dva kritična manevra za podešavanje orbite modula.
Konačno je modul smešten tamo gde treba.
U svakom slučaju, neizvesnost oko mogućnosti pogonskog sistema uzrokovala je da je prvo paljenje motora radi podizanja inicijalne orbite, od oko 200×375 km, odgođeno do 22. jula. Tog dana, u 17:07 po našem vremenu, usledilo je prvo probno paljenje DPS motora u trajanju od 17,23 sekunde, a u 19:19 usledilo je prvo paljenje za promenu orbite u trajanju od 4,17 minuta. Nakon ovog paljenja, 'Nauka' se našla u orbiti od 230×365 km. Konačno, 24. jula u 16:20 i u 16:54, izvršena su dva ključna paljenja glavnih motora, a modul je postavljen u orbitu od približno 335×400 kilometara. Bez ovih paljenja DKS-a, 'Nauka' ne bi uspela da pristane uz svemirsku stanicu. Nakon što je potvrđeno da je modul u ispravnoj transfernoj orbiti, u ponedjeljak, 26. jula u 12:56 modul 'Pirs' je bez neke posebne ceremnonije i emocija otkačen od ISS (uz pomoć teretnog broda 'Progress MS-16'), čime je nadirni port modula 'Zvezda' oslobođen za pristajanje novopridošle 'Nauke'. 'Pirsovo' odvajanje je odgođeno sa 24. na 26. juli zbog početnih problema s pogonskim sistemom. Podsetimo da 'prednji' port 'Nauke' i nadir 'Zvezde' koriste hibridni sistem SSVP-M. Drugim rečima, 'Nauka' je mogla da pristane samo tu i nigde srugde na stanici. Nedugo nakon toga, robotska ruka Canadarm 2 američkog segmenta ISS-a iskorišćena je za inspekciju nadirskog porta 'Zvezde' kako bi se proverilo da li je s njim sve u redu.
Prednji port 'Nauke' neposredno pred pristajanje.
Presek kroz novi morul.
Detalj jednog od klastera trastera DTS i DPS.
Motori modula 'Nauka'.
27. jula u 14:33 UTC 'Nauka' je svojim manevarskim trasterima podigla perigej orbite na 360 kilometara, a sledećeg dana paljenjem glavnog motora DKS-1 u 13:43 UTC podigla ga je na 370 kilometara. Sve je bilo spremno za pristajanje. ISS je promenio orijentaciju kako bi olakšao pristup i u 13:05 UTC 29. jula, modul je započeo prilazak stanici udaljenoj u tom trenutku oko 400 metara. U 13:20 UTC modul je već bio udaljen stotinjak metara, a prvi kontakt spojne sonde 'Nauka' sa konusom 'Zvezde' dogodio se u 13:29 UTC. Uprkos činjenici da su se kosmonauti na ISS – konkretno Oleg Novicki – pripremili za pristajanje modula pomoću manuelnog teleoperatorskog sistema 'TORU', konačno je spoj izveden potpuno automatska zahvaljujući veteranskom sistemu 'Kurs'. Otprilike osam minuta kasnije, čvrsta veza je obezbeđena zatvaranjem brava na vanjskim prstenovima. U trenutku pristajanja, u rezervoarima je preostalo još oko 520 kg goriva od 2300 kg koliko je u početku bilo dostupno. 'Nauka' je od tog trenutka službeno postala deo ruskog segmenta ISS.
To je treći modul od 20 tona u ruskom segmentu nakon 'Zarje' i 'Zvezde' i, poput 'Zarje', imamo posla s modulom izvedenim od brodova 'TKS' programa stanica 'Almaz' slavnog Vladimira Čelomeja. S 'Naukom' se definitivno zatvara jedna era, budući da je to posljednji modul sovjetskog dizajna koji je stigao u svemir. Sledeći veliki ruski modul koji će biti lansiran, NEM, dizajnirao je RKK 'Energija' u ovom stoleću.
ISS viđen kroz kameru sistema za pristajanje 'Kurs'/TORU modula 'Nauka'.
Kosmonauti P. Dubrov i O. Novicki prate na monitorima u stanici prilazak modula 'Nauka'.
'Nauka' se približava stanici.
Modul 'Nauka' (MLM-U).
'Nauka' malo pre pristajanja.
No odiseja 'Nauke' nije bila ovde završena. Dok su kontrolori moskovskog CUP-a pokušavali da deaktiviraju problematičan i sada nepotreban pogonski sistem, koji je pretio poput bombe, neki od trastera 'Nauke' aktivirali su se u 16:45 UTC, uzrokujući nepredviđenu promenu u orijentaciji ISS, koja se nagnula za 45º! Trasteri modula 'Zvezda' aktivirali su se automatski kako bi se suprotstavili neobičnom potisku koji dolazi od 'Nauke' pre nego što je CUP odlučio da uključu trastere 'Progressa MS-17', pričvršćenog na modul 'Poisk' (bolje je potrošiti rezerve goriva broda nego onih centralnog modula ruskog segmenta). U 18:30 UTC trasteri 'Nauke' su prestali da rade i ISS se vratio u normalu. Čini se da su se trasteri male snage isključili tek nakon što su iscrpili sve gorivo iz četiri tanka u kojima je pritisak nakon lansiranja pogrešno izjednačen. Posada ISS-a nije bila u opasnosti[1], jer je stanica projektovana da se nosi s nepredviđenim događajima ovog tipa koristeći upravo potisnike ruskog segmenta, pa nije postojao rizik da ISS dobije preveliku brzinu okretanja. Naravno, nepotrebno je potrošena velika količina goriva i moguće je da su gasovi iz 'Naukinih' pogonskih motora oštetili neki element stanice. Ovaj incident, verovatno uzrokovan još jednom softverskom greškom, To predstavlja nepodnošljivu sigurnosnu anomaliju koja je sliku 'Roskosmosa' dovela na jako niske grane i značajno pokvarila uspešno pristajanje koje se dogodilo samo nekoliko sati ranije. Bilo kako bilo, i uprkos odiseji, 'Nauka' je ipak već sastavni deo Međunarodne svemirske stanice.
'Nauka' spojena sa ISS.
'Nauka' i ISS.
Trenutni raspored na ISS.
P.S.
Incident je naterao Nasu da odloži planirano probno lansiranje 'Boeingove' bespilotne kapsule CST-100 'Starliner' ka ISS. Lansiranje je trebalo da je izvrši u petak sa Floride.
[1] Gore su njih sedmorica: 2 Rusa, 3 Amera, 1 Japanac i 1 Francuz. Putnici za sve vreme nisu osetili nikakvu promenu kretanja.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
