Voja Antoni Da li postoje stvari koje ne postoje

Iz knjige 

Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića  

 

Gde je Istina?

JupiuterIo

Godine 1666. Isak Njutn (Isaac Newton) objavio je Teoriju gravitacije. Bio je to jedan od najvećih intelektualnih izazova toga vremena. Ovom teorijom objašnjena su sva dotadašnja osmatranja i pomoću nje su načinjene prognoze kretanja nebeskih tela. Merenja su pokazala da su proračuni tačni i da je teorija ispravna, bar u granicama preciznosti uređaja toga vremena. Teoriji tada ništa nije moglo da se zameri i ona je prihvaćena kao Istina.

Tokom devetnaestog veka, upotrebljeni su još precizniji instrumenti i pokazalo se da postoje neka neslaganja između proračuna načinjenih pomoću Njutnove teorije gravitacije i nekih izmerenih podataka. Ubrzo je Albert Ajnštajn (Albert Einstein) objavio najpre posebnu, a zatim i opštu teoriju relativiteta, kojima su objašnjene uočene razlike i načinjene nove prognoze; pokazalo se da su te prognoze tačne u okviru preciznosti instrumenata toga vremena. Ajnštajnovoj teoriji relativiteta ništa nije moglo da se zameri i tako je ona prihvaćena kao Istina. 

Šta se promenilo? Istina, svet ili zakoni fizike? Ni jedno. Mi živimo u istom svetu u kome je živeo Isak Njutn i od tada se ništa značajno nije promenilo. Njegova pravila još uvek važe i isto su toliko tačna koliko su bila u to vreme. Promenili su se samo naši kriterijumi: zainteresovali smo se za fenomene u kojima vladaju ekstremni uslovi - recimo, veoma velike brzine kretanja tela, uporedive sa brzinom svetlosti. A pri tim uslovima dolazi do pojava za koje Njutn, zbog ograničenog dometa nauke u 17. veku, nije mogao da zna. Kad se posmatraju predmeti koji se kreću brzinom bliskom brzini svetlosti, postaju primetne i izmerljive promene u masi tih predmeta, kao i dimenzije prostora i vremena u kojima se oni kreću. Slično se događa i u veoma snažnim gravitacionim poljima, kakva mi verovatno nikada nećemo iskusiti. U normalnim uslovima, Njutnova i Ajnštajnova teorija daće rezultate koji se praktično ne razlikuju; jedino što će nam za proračune po Ajnštajnovoj teoriji biti potrebno više vremena i znanja, jer je matematika kojom se ona služi neuporedivo složenija. 

Mada ovim stalnim pomeranjem kriterijuma po kojima se sudi o Istini nauka zapravo pokazuje svoju fleksibilnost i sposobnost za napredovanje, zagovornici postojanja “onostranog” proglasiće to za nedoslednost i iskoristiti za borbu protiv naučnog pogleda na svet. Oni rado iznose i primedbu da nauka nema odgovore na sva pitanja; ovo je tačno, ali tamo gde ona ima odgovore, oni su ispravni. Mi se do te mere svakodnevno služimo plodovima koje nam nauka nudi, da više niko ne sumnja u tačnost tih odgovora. 

 

Voja Antoni Da li postoje stvari koje ne postoje
Spisak članaka iz knjige:
Voja Antonić Da li postoje stvari koje ne postoje
 

 


Komentari

  • Rapaic Rajko said More
    Brisaci? Neprakticno, tesko i glomazno.... 20 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar napor. Inače, kosmički teleskop... 2 dana ranije
  • Duca said More
    Nemamo sreće, jedine dve bliske... 2 dana ranije
  • Baki said More
    Kada je reč o životu u Svemiru, ljudi... 4 dana ranije
  • Saša said More
    Radi se na popravci kvara foruma. 5 dana ranije

Foto...