Voja Antoni Da li postoje stvari koje ne postoje

Iz knjige 

Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića  

 

Prevarant protiv prevaranta

2013 11 22 080324 11889494023 o

Priča koja sledi dobra je ilustracija o tome kako predubeđenje s kojim naučnik prilazi izvođenju eksperimenta može da navede na pogrešan zaključak. Svesna ili nesvesna prevara, koju je lansirao fizičar Rene Blondlo (Rene Blon- dlot, 1849-1930) bila je tako uverljiva da su mnogi naučnici u svetu posvedočili da su videli nešto što zapravo ne postoji. 

Prosper Rene BlondlotTokom 1903. godine, Blondlo (slika desno) je eksperimentisao sa novootkrivenim Rendgenovim X-zracima, pokušavajući da ih polarizuje. Tom prilikom “otkrio” je (ili mu se tako samo učinilo) novu vrstu zraka koje je prozvao N-zraci, po gradu Nensiju, u kome je tada radio. Odmah je objavio svoje otkriće i opisao neka svojstva tih zraka: nevidljivi su golim okom, a emituju ih svi materijali osim sirovog drveta i metala potopljenog u etar ili hloroform. 

Obzirom da su N-zraci nevidljivi i relativno niskog intenziteta, Blondlo je propisao način kako ih je moguće detektovati u laboratorijskim uslovima. Izvor zraka bila je zagrejana žica u gvozdenoj cevi, a da bi se odvojili od ostalog spektra, treba ih propustiti kroz aluminijumsku prizmu. Na kraju je ostalo samo da se učine vidljivim: za to je poslužio konac obložen kalcijum sulfidom. Ovaj konac trebalo je lagano pokretati u spektru koji je prošao kroz prizmu, dok ne počne da emituje slabu svetlost. To je bio znak da se našao u snopu N-zraka. 

Eksperiment je, naravno, ponovljen u mnogim laboratorijama po svetu. U periodu od 8 meseci, u Nensi je iz raznih evropskih laboratorija pristiglo 30 potvrda o uspešno izvedenom eksperimentu. Istini za volju, bilo je i prijava naučnika koji nisu uspeli da replikuju eksperiment (da dobiju isti rezultat), ali je to zanemareno. N-zraci su prihvaćeni u naučnom svetu i to je Blondlou donelo brojna priznanja. 

Časopis Priroda (Nature), koji i danas izlazi, ipak je posumnjao u celu priču jer ni jedna pozitivna potvrda o eksperimentu nije stigla iz Nemačke i Engleske (Nemci su već imali Rendgena koji je upravo pronašao X-zrake, pa zato nisu imali razumevanja za jednog Francuza koji se svim silama trudio da izleči povređeni ponos svoje nacije). Urednici časopisa uputili su američkog fizičara Roberta Vuda (Robert Wood) kod Blondloa da malo “istraži” stvar. On je to učinio na način koji je bio veoma efikasan, mada nije imao nikakve veze sa naukom: neposredno pred demonstraciju iskoristio je pogodan trenutak, neopaženo ukrao aluminijumsku prizmu iz spektroskopa i stavio je u svoj džep! Bez prizme uređaj nikako nije mogao da radi, ali tehničar koji je obavljao demonstraciju ništa nije posumnjao. Mada bez prizme nikako ne bi mogao da vidi N-zrake, on je zavirio u okular spektroskopa i posvedočio da ih je na koncu sa kalcijum sulfidom upravo video. 

Robertu Vudu je sve bilo jasno i za njega je demonstracija bila završena. Ostalo je samo da vrati aluminijumsku prizmu na svoje mesto, ali ovoga puta nije uspeo da to učini neopaženo. Tehničar je primetio podvalu, ali mu je promakao važan detalj: nije video da je Vud vratio prizmu, nego mu se učinilo da je on tek sada izvadio! Pomislivši da će doskočiti “lopovu”, seo je za uređaj i sada je tvrdio da nikako ne može da detektuje N-zrake. Podigao je poklopac spektroskopa da bi svi videli da prizma nedostaje, ali je ona, na njegovo veliko iznenađenje, bila na svom mestu! 

Tako su N-zraci za sva vremena nestali sa scene. Ostalo je samo pitanje kako je to moglo da se dogodi! Šta su videli naučnici u 30 institucija kad nisu imali šta da vide? Da li su svi oni lagali, ili nisu bili dovoljno pametni da više veruju svojim očima nego Blondlou? Ili je sve ovo samo dobra lekcija koja nas uči kako je lako obmanuti svakoga, pa čak i samog sebe? Irving Kloc (Irving Klotz) je u časopisu Scientific American izneo svoja razmišljanja o ovom incidentu: 

Za Blondloa i njegove učenike, bilo je to pitanje senzibilnosti posmatrača pre nego pitanje postojanja fenomena koje je Vud podveo pod sumnju, a ovaj način gledanja na stvari trebalo bi već da je poznat onima koji su pratili kontroverzne diskusije o vančulnom opažanju. Do 1905. samo su još francuski naučnici ostali kao poklonici verovanja u N-zrake, što je celoj stvari dalo nacionalistički prizvuk. Neki od ovih naučnika tvrdili su čak da samo njihova rasa poseduje takvu intelektualnu i čulnu senzibilnost koja je potrebna da bi se detektovalo prisustvo N-zraka. Tvrdili su da je anglosaksonska moć opažanja zatupljena predugim boravkom u magli, a germanska preteranim uživanjem u pivu. 

Martin Gardner (Martin Gardner) je u knjizi Obmane i zablude u ime nauke pisao o tragičnim posledicama koje je ovaj incident ostavio na samom Blondlou. Dovoljno je reći da je ovaj francuski fizičar ostatak života proveo u duševnoj bolnici, gde je i umro. 

Džejms Rendi (James Randi) ima svoje viđenje lekcije koju je nauka dobila od incidenta sa N-zracima. Evo šta je on rekao: 

Nauka nije baš uvek spremna da uči na svojim greškama. Kad sam nedavno posetio Nensi i na skupu govorio o pseudonauci, pričao sam o ovom slučaju i, mada se sve događalo u gradu koji je dao svoje ime N-zracima, ispostavilo se da niko iz publike nije ni čuo za njih! Čak ni za Blondloa, uključujući i njegove kolege profesore sa univerziteta. 

Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) ipak se nije složio sa Rendijem. U svom Rečniku skeptika, napisao je sledeće: 

Činjenicu da niko u Nensiju ne zna za Blondloa treba prihvatiti kao znak da nauka ipak uči na svojim greškama. To što Blondlo nije postao “prorok u svom selu” zdrav je znak da, iako neki naučnici u svojoj detinjoj radoznalosti često čine greške (čak i velike), postoje i drugi naučnici koji će otkriti te greške i vratiti nauku na pravi put koji vodi ka razumevanju prirode. Oni koji misle da je nauka nepogrešiva, očigledno ne shvataju njenu pravu prirodu. 

Postoji jedna zanimljiva sličnost između slučaja sa N-zracima i onim što savremeni rašljari pokušavaju da proglase za nauku. U jednom delu rašljarske literature, štetno podzemno zračenje koje oni otkrivaju viskovima i raznim drugim alatkama dobilo je nov, savremen naziv: E-zraci. Da li je ova sličnost posledica koincidencije ili je nečiji namerni potez? Svejedno, ko god da je smislio ovaj naziv, treba mu priznati da poseduje istančan smisao za humor. 

  
Voja Antoni Da li postoje stvari koje ne postoje
Spisak članaka iz knjige:
Voja Antonić Da li postoje stvari koje ne postoje
 

 


Komentari

  • Rapaic Rajko said More
    Brisaci? Neprakticno, tesko i glomazno.... 19 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar napor. Inače, kosmički teleskop... 2 dana ranije
  • Duca said More
    Nemamo sreće, jedine dve bliske... 2 dana ranije
  • Baki said More
    Kada je reč o životu u Svemiru, ljudi... 4 dana ranije
  • Saša said More
    Radi se na popravci kvara foruma. 5 dana ranije

Foto...