Iz knjige  Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića

Informaciono zagađenje

Termin “informaciono zagađenje” 1977. godine uveo je Rej Hajmen (Ray Hyman), profesor psihologije sa Univerziteta u Oregonu. Po njemu, prosečan civilizovani čovek svakodnevno je izložen velikoj količini “prljavih” informacija (u koje posebno ubraja priloge u masovnim medijima koji afirmativno i nekritički govore o paranormalnim pojavama), a onaj ko vidi da se o nečemu toliko priča, mora da pomisli da tu “ima nečega”. 

Tako je “pljusak” informacija počeo značajno da utiče na naše navike, pa i na shvatanja. Veliki broj ljudi do te mere se saživeo sa masovnim medijima (pre svega sa televizijom) da više ne može da zamisli život bez njih. To ide čak dotle da neki ljudi ne mogu da zaspe bez gledanja televizijskog programa iz kreveta ili da se porodična poseta rođaka ili prijatelja više ne svodi na druženje i razgovor, nego na seansu kolektivnog buljenja u ekran. 

Osnovni problem sa medijima jeste što oni funkcionišu po ekonomskim zakonima i što su prisiljeni da povlađuju (često i lošem) ukusu publike. Gledaoci koji nalaze zadovoljstvo u tome što će se obrazovati ostaju u manjini u odnosu na one koji žele samo zabavu - što samo po sebi ne bi bilo toliko loše kad ta zabava ne bi bila prvenstveno vezana za prazan senzacionalizam. 

Spisak članaka iz knjige: Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje   Nauka i pseudonauka V. Antonić