Voja Antoni Da li postoje stvari koje ne postoje

Iz knjige 

Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića  

kvantnafizika

Kvantna mehanika 

Postoji grana fizike koja, mada u potpunosti pripada nauci, mnogima izgleda kao da se nalazi na tromeđi između nauke, mašte i paranormalnog. Jedan od tvoraca te grane fizike, kvantne teorije, je danski fizičar Nils Bor (Niels Bohr) koji je rekao: “Onaj ko nije šokiran kvantnom teorijom, nije je ni razumeo”

Mada se pravila kvantne mehanike na neki način opiru ne samo zdravom razumu nego i klasičnoj nauci makro sveta, rezultati do kojih je ona dovela tako su nesumnjivi da niko ne pokušava da ih dovede u pitanje. Personalni kompjuteri, tečni kristali, superprovodnici, laseri, nuklearna energija - sve to za svoje postojanje duguje kvantnoj mehanici. 

Početkom dvadesetog veka, fizičari su shvatili da klasična fizika ne može da objasni pojave u veoma malim prostorima makro objekata koji nas okružuju. Matematički obrasci važili su za objekte srednje veličine, kao što je kliker ili fudbal, pa i za ogromne, kao Sunce ili cela galaksija. Ali kako objasniti atome, koji su tako mali da ih ima i po desetak milijardi u svakom slovu ove knjige? Oni su se na neki čudan način opirali matematičkim modelima koji su u to vreme važili. U mikro svetu ima mnogo paradoksa u vezi sa zakonima klasične fizike a po jednom od njih, recimo, atomi čak ne bi trebalo ni da postoje; elektron bi kad - tad morao da se sudari sa drugim elektronom ili da odluta sa svoje putanje. 

Svet u kome živimo je, srećom po nas, stabilan. To nam pokazuje da klasična fizika nije primenljiva na objekte iz mikro-sveta. Uostalom, te objekte ne bi bilo moguće videti čak ni kad bismo imali optičke uređaje sa dovoljnim povećanjem i rezolucijom. Zato se, pre svega, istraživanja vrše na matematičkim modelima, a maštovito osmišljenim eksperimentima samo se proverava valjanost tih modela. Ova provera vrši se uglavnom na uređajima (o kojima ćemo uskoro govoriti) čiji opis prosečnog čoveka više asocira na naučnu fantastiku nego na stvarnost. 

Tako se jedna naizgled jednostavna ideja ubrzo pretvorila u zlatni rudnik za fizičare. Reč je o pretpostavci da energija, pa čak i prostor i vreme, nisu kontinualni nego da postoje u veoma malim ali konačnim i nedeljivim celinama, koje su nazvane kvanti. Ove veličine ni na koji način ne mogu da se neposredno izmere, ali postoji matematički model kojim se to rešava. Tako je izračunat kvant vremena (takozvano Plankovo vreme, koje iznosi oko 10-43 ili 0,0000000000000000000000000000000000000000001 sekundi) i kvant dužine (oko 10-35 ili 0,00000000000000000000000000000000001 metara). Rođena je nauka koja je donela mnogo naizgled paradoksalnih pravila, ali su rezultati bili nesumnjivi.  

Voja Antoni Da li postoje stvari koje ne postoje
Spisak članaka iz knjige:
Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje
 

 


Komentari

  • ato said More
    Mali ispravak: A 10% od brzine... 9 sati ranije
  • Siniša said More
    A mene zanima, kako s postojećom... 9 sati ranije
  • Duca said More
    Čovek bi pomislio da je to rešenje za... 1 dan ranije
  • Baki said More
    Mnogo toga kompleksnog je moguće... 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    E,dobri ste mi vi,baš lepo!lp sax 4 dana ranije

Foto...