Ajnštajnu nauka nije bila samo sredstvo za otkrivanje činjenica o svetu, ona je pre svega način na koji čovek razvija sebe. Vrednost nije samo u onome što ćemo saznati, već u samom naporu da razumemo.

„Nikada nisam smatrao sreću i lagodnost ciljevima samima po sebi, takvu osnovu nazivam idealom svinjca. Ideali koji su mi osvetljavali put i koji su mi iznova davali novu hrabrost da se vedro suočim sa životom bili su Dobrota, Lepota i Istina.

Bez osećaja povezanosti sa ljudima sličnog duha, bez bavljenja objektivnim svetom, večno nedostižnim u oblasti umetnosti i naučnih nastojanja, život bi mi izgledao prazan. Uobičajeni ciljevi ljudskih težnji: imetak, spoljašnji uspeh i luksuz oduvek su mi izgledali prezira vredni.”

Albert Ajnštajn je ovaj pasus napisao u eseju  „U šta verujem” („What I Believe“), objavljenom 1930. godine u časopisu Forum and Century, 84 (1930).

Slika je sa stare majice, štampane za seminar Aktivno učenje u nastavi fizike, održanom u Kaštelu u Ečki, avgusta 1997. godine. Seminaru je prisustvovalo 60 nastavnika fizike iz regiona. Seminar su osmislili, organizovali i vodili: Krste Naumoski (nadzornik za fiziku Srednjobanatskog okruga), Miša Bracić (nastavnik fizike), Marica Gavrilov, (psiholog), Jelena Bracić, (nastavnik fizike), Biljana Sparjosul, (profesor fizike i hemije), Živko Srdanov, (nastavnik fizike).

Članak je omaž voditeljima i učesnicima i našem nastojanju da budemo bolji nastavnici.

Ovo je karakterističan Ajnštajnov citat, jer se uklapa u njegovu filozofiju: on ne odbacuje sreću, već odbacuje sreću i udobnost kao krajnji životni cilj. Nasuprot tome postavlja istinu, dobrotu i lepotu, kao i naučno istraživanje i osećaj povezanosti sa ljudima sličnog duha.

Izraz „ideal svinjca”  („ideal of a pigsty”) je prilično grub, ali efektan jer bi svođenje života na udobnost i zadovoljstvo, po njegovom mišljenju, bio prilično nizak ideal.

U sličnom duhu ovog citata, čak ga i dopunjuje  ide i ova njegova misao izrečena u „Dobro i zlo” („Good and Evil”), iz 1933. godine, objavljeno u Mein Weltbild (1934).

„Čoveka ne oplemenjuje i njegovu prirodu ne obogaćuje rezultat naučnog istraživanja, već nastojanje da razume, dok se bavi stvaralačkim i otvorenim intelektualnim radom.”

To je gotovo ista misao iz dva različita ugla. U prvom citatu Ajnštajn govori o ciljevima života: udobnost, imetak i spoljašnji uspeh nisu ono što život čini vrednim. Vrednost vidi u dobroti, lepoti i istini, kao i u traganju za naučnim i umetničkim saznanjem. U ovom drugom ide korak dalje: čak ni rezultat naučnog istraživanja nije ono što oplemenjuje čoveka već samo otvoreni um, kreativnost i traganje za razumevanjem.

Nije najvažnije šta čovek poseduje niti šta je postigao, pa čak ni šta je konačno otkrio već kakav postaje dok traga za istinom. Čoveka ne menja posedovanje gotovog znanja, nego proces njegovog sticanja.

Ovo je veoma snažna poruka i za obrazovanje: cilj obrazovanja nije da dete napuni glavu gotovim rezultatima nauke, nego da ga osposobi i podstakne da samo misli, postavlja pitanja, istražuje i pokušava da razume.

SVE JE FIZIKA Miša Bracić