TESLA ili...

tesla.897Kada sam bio u vojsci učili su nas da je Tesla izmislio struju. Bilo je to na jednom času za podsticanje rodoljublja. Posle je stariji vodnik koji je iskovao tu mudrost onima malo učenijima objašnjavao da je to jedini način da ljudi zapamte bar jednog našeg naučnika. Ako niste bili u vojsci ne znate kakav je prosečan nivo obrazovanja u našoj zemlji pa i ne znate koliko je vodnik bio u pravu. Ima dakle rezona u takvom učenju. To pojednostavljivanje i vezivanje za nešto što nam je svima jasno i poznato jedan je od razloga velike popularnosti Tesle. Mnogo je teže, na primer, objasniti i upamtiti nekog ko se bavio "osunčavanjem". Osunčavanje je za većinu ljudi nedostižna apstrakcija.

A ima još. Tesla je bio sjajan šoumen. Prosto je za divljenje koliko se dobro bio uklopio u američki način života i američki način razmišljanja. I danas bi uspeo u Americi, ako ne i više nego u svoje vreme. On nije bio neki dosadni i mrzovoljni naučnik koji o svojim eksperimentima mrmlja sebi u bradu. Tesla je svoje izume predstavljao javno, pred publikom i novinarima i od toga pravio prave predstave sa uvodom, zapletom i raspletom. U novinskim izveštajima stoji da je govorio tiho, ali tečno i biranim, često pesničkim rečima koje su se netremice slušale. Bio je virtuoz na sceni. Umeo je da publiku dovede do transa. Kažu da su pred njegovim egzibicijama gospoda ostajala zabezeknuta, a nežnije dame padale u nesvest od uzbuđenja. Celoj predstavi doprinosili su njegov visok i vitak stas i otmeno držanje. Neki su u to vreme iskreno verovali da je na Zemlju došao sa Venere.

O tome šta je Tesla izumeo puno se pisalo - o tome šta nije, još više. Priče o njegovim tajnim izumima su i danas obavijene misterijom i nagađanjima. I uglavnom se završavaju zagonetnim pitanjima na koja odgovora nema. Pa i to, te misterije o napravama kojima bi mogao, samo da je hteo, da sruši Bruklinski most i da raspoluti Zemlju, doprinele su njegovoj popularnosti.

Novinari su ga saletali na svakom koraku jer ih je snabdevao sjajnim materijalom za vesti. Znao je s njima i u tome leži još jedan kamen temeljac njegove popularnosti. Umeo je uvek da privuče pažnju. Pa čak i kasnije kada je njegov genij posustao umeo je da zagolica novinarsku maštu. Pa i još kasnije kada je već postao, kako se to otmeno kaže, ekscentrik. Da nije bio slavna ličnost ta njegova ekscentričnost bi se zvala mnogo prostije, onako kako već narod govori za čudake.

Tesla je ostavio čovečanstvu dragoceno nasledstvo: preko 1200 pronalazaka od kojih su neki takvi da danas svet više bez njih ne bi mogao da postoji. Svi ti pronalasci su zaštićeni patentima, uglavnom u Americi, ali i u 30-tak drugih zemalja među kojima se u neke posve egzotične, kao na primer Rodezija, Kuba, Indija itd.

Međutim, ti patenti su i najveći problem s Teslom, jer ima dosta onih koji će osporiti Teslu kao najvećeg našeg naučnika baš zbog patenata. Jer, kažu, patentiraju se pronalasci, a pronalasci se zasnivaju na prethodnim otkrićima prirodnih zakona. Prirodne zakone otkrivaju naučnici, a pronalaske pronalaze pronalazači. Otkrića pripadaju svima i ne mogu se patentirati. Ne možete, na primer, patentirati zakone kretanja planeta. Ali možete recimo neki motor.

Dakle, Tesla je pre svega pronalazač, a ne naučnik.

Naravno, Tesla je nacionalna veličina i oni koji mu osporavaju status najvećeg naučnika to rade uglavnom u akademskim krugovima jer bi inače bili izloženi pogrdi,  vređanju i omalovažavanju.

... MILANKOVIĆ

Milankovic-59Oni koji u Tesli ne vide najvećeg naučnika naklonjeni su Milutinu Milankoviću. Kod Milankovića nemate problem sa definisanjem. On je bio "suvi" naučnik.

U Beču je stekao doktorat iz tehničkih nauka i zatim postao uspešan graditelj brana, mostova i drugih glomaznih stvari od betona. I lepo je zarađivao. Ali napustio je taj unosan posao da bi u Beogradu (1909) postao univerzitetski profesor sa malom i nesigurnom platom. Međutim, na tom položaju je mogao do mile volje da se bavi onim što je želeo: racionalnom mehanikom, mehanikom nebeskih tela i teorijskom fizikom.

Život na Balkanu ga je uvukao u središte više ratova i izložio čestim oskudicama, pa i hapšenju i internaciji. Izgleda, međutim, da ga to nije mnogo pogađalo. Bio je sasvim posvećen svojim naučnim istraživanjima i bio spokojan kada bi mogao da se zavuče u neki sobičak i tamo radi. Uglavnom je tako i proveo većinu ratova. A kruna tog njegovog rada su dela koja su mu donela izuzetno uvažavanje u naučnoj zajednici sveta: Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire (Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima) i Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem (Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba). Pored toga napisao je i nekoliko sjajnih popularnih knjiga o nauci koje i danas imaju svoju publiku. Po tim knjigama mogao bi biti naš Karl Segan.

Mnogi ga ipak pre pamte kao tvorca najpreciznijeg kalendara ikada napravljenog. Taj kalendar ne samo da je precizniji od gregorijanskog, nego je rešavao i problem koji stoji pred Srpskom pravoslavnom crkvom. Kalendar koga se drži SPC je, kako vreme prolazi, sve više u raskoraku sa "kalendarom" prirode i kad tad moraće da se menja. Danas je ta razlika 13 dana. Prihvatanjem Milankovićeve reforme kalendara taj problem bi se elegantno otklonio. Šta više, Milankovićeva reforma je i bila prihvaćena i to na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine gde ju je Milanković, u svojstvu člana naše delegacije, dakle i u ime SPC, detaljno obrazložio. Jako bih voleo da znam zašto potom SPC nije taj svoj predlog reforme sama počela da primenjuje, nego se i dan danas drži jednog zastarelog i netačnog kalendara, koji uzgred budi rečeno, nema nikakve veze sa hrišćanstvom.

A kad smo kod kalendara red je pomenuti da je osnova tog Milankovićevog kalendara zapravo rešenje koje je ponudio Maksim Trpković, koji je živeo od 1864. do 1924. i bio profesor matematike, fizike, kosmografije i minerologije u nekim beogradskim gimnazijama. Čisto da se zna.

Sve u svemu, zbog svog naučnog rada koji je duboko zadirao u probleme ne jedne već više naučnih disciplina Milutin Milanković je najcitiraniji i najcenjeniji srpski naučnik u svetu. A i najpoznatiji je naš naučnik u svemiru: jedan krater na Mesecu i jedan na Marsu (inače vrlo upadljiv i velikih razmera) zovu se po njemu. A i jedan asteroid (1605 Milankovitch). Da dodamo poređenja radi da Tesla ima krater na Mesecu i jedan asteroid (2244 Tesla).

Ipak i pored sve slave u inostranstvu i priznanja koja i dan danas, kao eho, stižu iz raznih krajeva sveta, Milanković ovde kod nas nije baš omiljen. Većina ljudi i ne zna za njega. Zašto?

Jedan odgovor leži u apstraktnosti njegovoga rada. Za većinu nas "matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima" i "kanon osunčavanja Zemlje" ništa ne znači i mnogo nam je lakše i lepše to što je "Tesla izmislio struju". Bez struje se više ne može, a to: 'kanon'... 'osunčavanje'... pa to je prazno mudrovanje i drvena filozofija od pusta vremena.

Ali ima još jedan, verovatno važniji razlog ćutanja o Milankoviću. On se nalazi u stavu naših poratnih vlasti, izražen u ovom citatu koji se može naći na srpskoj Vikipediji:

"Po završetku Drugog svetskog rata i komunističke revolucije Sud časti Beogradskog univerziteta je procenjujući podobnost Milutina Milankovića, za novi poredak, doneo sledeću karakteristiku u kojoj se priznaje da se Milanković istakao kao odličan stručnjak i naučnik koji se bavi astronomijom i nebeskom mehanikom, ali je "vrlo star i o nekom njegovom ličnom razvoju nema ni govora". Doduše, on je dobar pedagog, ali "predavanja jedva otaljava". "Po političkoj orijentaciji pripada poznatoj matematičkoj kliki... Marksizam-lenjinizam uopšte ne poznaje niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da je naš politički neprijatelj i da će kao takav umreti. Može se iskoristiti kao nastavnik i naučnik" (1. jul 1950)."

***

I to je to. Tesla ili Milanković - birajte.


Komentari   
Ljubiša
+1 #4 Ljubiša 30-05-2010 12:56
Ja biram i Teslu i Milankovića i Vuka i Pupina i mnoge druge...
Ne vidim razlog zašto bi morali da biramo. Nikada na to nisam gledao tako, priznajem da su mi Tesla i Milanković najbliži, ali to je samo zbog toga što se moja interesovanja najviše poklapaju sa njihovim radom. Nikako zbog nekakve "liste" kao 1 mesto, 2 mesto...
Normalno je da će nekom ko se bavi književnošću Vuk biti najbliži, i meni je to u redu!
Liste ostavimo muzičarima, filmskim hitovima, holivudskim zvezdama ...
Sale
0 #3 Sale 30-05-2010 03:33
Teško da je u Srba iko učinio vredniju stvar od Vuka, no mi to danas ili uzimamo zdravo za gotovo ili slušamo pomahnitale kvazi lingviste koji bi na silu da nam poruse jezik do nerazumevanja.

A što se tiče kriterijuma, po njemu ni jedan naučnik koji se time bavio pre 20. veka ne bi mogao ni blizu da priđe ovim savremenim skribomanima koji funkcionišu po principu "publish or perish"....
Ko zna možda zato bar pola veka čekamo na neku stvarno svežu naučnu revoluciju....
milutin
+1 #2 milutin 29-05-2010 15:40
Stvar je jednostavna - Tesla nije naucnik, pre vizionar i pronalazac. Dakle, Milankovic je bez ikakve konkurencije u bilo kojim naukama.

Btw, velicina naucnika se meri brojem i kvalitetom objavljenih radova, njihovom vaznoscu za buducnost nauke, citiranoscu, i slicno.

Milankovic je uradio jednu ali velicanstveno vrednu stvar, mnogo vredniju od dela Vuka Karadzica, po mom skromnom misljenju.
Sale
0 #1 Sale 29-05-2010 13:31
Najveći srpski naučnik svih vremen je sasvim nesumnjivo Vuk Stefanović Karadžić, to što se nije bavio PRIRODNIM naukama nikako ne umanjuje njegov značaj....
A ako ćemo pravo nesamerljivo je poznatiji u našem narodu od oba gore pomenuta gospodina.

Pored njega imalismo mi još popriličan broj velikana u svetu nauke (mladog Ajnštajna su svojevremeno u Americi vodili da upozna, kao posebnu čast prilkom posete Univerzitetu Kolumbija, jednog čuvenog profesora fizike, ko li je taj mogao biti?) ali baš me intersuje kojim "metrom" se meri veličina naučnika???
Dodaj komentar