logob92Da li ste se pitali kako je moguće da Majkl Felps pliva s takvom lakoćom? Kako neki ljudi drže dah i po nekoliko minuta? Kako uspeju da izdrže maratonski atletičari? Odgovor na sva ta pitanja leži u nauci.

sport

Iza većine sportskih nastupa na stazi ili u bazenu stoje otkrića iz laboratorije. Na prvom mestu po takvim istraživanjima je Amerika, koja mnogo ulaže u sportsko odmeravanje snaga.

Poslednjih nekoliko godina, Džon Brenkus (39) bio je domaćin jedne od televizijskih emisija pod nazivom “Nauka o sportu”.

“Ljudi vole da prate sport zajedno, ali više od toga vole da o njemu raspravljaju. Kada ponestane pristrasnih ‘argumenata’, nauka dođe kao idealan lakmus papir za proveru činjenica”, objašnjava Brenkus.

Recimo, niko ne može osporiti da je Majkl Felps talentovan čovek koji je pritom naporno trenirao da bi danas plivao kao riba. Međutim, bazen igra ključnu ulogu u njegovom finalnom skoru!

Značaj dubine, širine i temperature u bazenu se ne sme prevideti, a bez idealnih uslova, Felps je samo jedan čovek više sa takmičarskim duhom i talentom za plivanje. Zato je za njega uvek tu tim naučnika koji će se pobrinuti da postiže vrhunske rezultate.

Pedesetih se verovalo da je nemoguće pretrčati 1,5 km za manje od četiri minuta. Kao vrsta, mi možemo biti dobri u atletici, ali postoji granica izdržljivosti.

Ipak, jednog tmurnog prolećnog dana 1954. britanski sportista Rodžer Benister uspeo je da ostvari nezamislivo – pretrčao je pomenuto rastojanje za tri minuta i 59,4 sekunde.

Benisterovo dostignuće imalo je neverovatan efekat – trenutni porast snage svakog drugog atletičara.

Samo 46 dana kasnije, njegov rekord oboren je za dve desetine sekunde.

Nije se tu završilo.

Tokom naredne decenije 300 ljudi je uspelo da obori Benisterov rekord.

Još jedan primer je maraton. Čini se da je 42,2 km ogroman zalogaj i za najuvežbanijeg atletu, a kamoli cilj da se pretrči za manje od tri sata.

Međutim, etiopljanski dugoprugaš Hajle Gebrselasije uspeo je da pređe tu razdaljinu za svega dva sata, tri minuta i 59 sekundi. Iako je to i dalje najbolje vreme na svetu, sedam od deset najbržih maratonaca svih vremena, posle Hajlea je uspelo da obori lični rekord.

“Trčanje na duge staze nam je u DNK; rođeni smo da to radimo. Zato je naš kardiovaskularni sistem daleko superiorniji od bilo koje životinje. Ono što je fascinantno za maratonce je njihova sposobnost održavanja konstantnog tempa i brzine”, objašnjava Brenkus.

I dok jedan prosečan fudbaler Premijer lige jednostavno šutira loptu ka golu, iza njega stoji tim naučnika koji se trude da uvećaju njegov budući potencijal.

Sportski naučnici gledaju celu sliku, faktore okruženja, opremu, psihološke činioce. Svaki sport razbijaju na proste činioce kako bi izvukli maksimum iz sportista.

I lenjivac i šampion

Većina ljudi je daleko od svog maksimuma. Naravno, zalaganje i vežba uveku urađaju plodom, ali je kod sportista to daleko teže.

Ako nastave da se bore protiv granica svog tela, tačka njihovog savršenstva možda je i dostižna, ali sa vrha se može samo ka dnu. Jedini način da se pobede neizbežna ograničenja je - hemija.

Steroidi su stvarnost u sportu danas, jer u igri nije samo uspeh pojedinaca i grupa, nego i milioni dolara.

Kada su kontrole strože, sportisti koji žele više od svog prirodnog maksimuma pronalaze rupe u zakonu i uzimaju preparate koji nisu zabranjeni, ali daju veću snagu organizmu.

Jedan od njih je i vijagra. Ubrzava cirkulaciju, protok krvi kroz celo telo i bar za sada nije na “crnoj listi”.

Svako od nas može doći bliže savršenstvu, čak i najveći lenjivci. Naprimer, zadržavanje daha može da usavrši svaki čovek, jer je trik u širenju pluća koje se postiže upornom vežbom.

Trenutni svetski rekord zaista ostavlja bez daha – 19 minuta i 21 sekunda. Ko je spreman da se sledeći pohvali najboljim rezultatom?

Author: B92

Dodaj komentar